Бранич

бро.т 12.

б р а н ii ч

стр . 407.

па пошто се извргаи иотиуна уплата. тада се капитал повиси ка врло зпатну суму, а оввм би се отворила врага широм врло великим злоунотребама и преварама. Нема сумње да је ова празнина у закону једна тешкоћа. Нагае је мигаљевое, да је чл. 11. и 14. пропис јапног поретка, и да се они морају применнти не чинећи разлику између основвог и новог каиитала; јер и један и други су гарантија за трећа лица и морају се извргнити под истим условима; ако би се друкчије узело, закон би био једна безвредносна сметња, којим се ие би могло стати на иут злоупотребама и преварама, а која је законодавац хтео бапг да спречи. Закон допугата да друштво може умножити свој кашггал, али се морају потпуио уплатити све дотле издане акције. Уилата се мора полагати у новцу, не може се примати у другој каквој прометној вредноети, нити у услугама, нити у материјалу. Ми ово изводимо отуда, Н1Т0 чл. 12. предвиђа у четвртој својој алинеји, да се само при оснпвању друштва оснивачу може урачунати у основну главннцу и вредности, које се не састоје у новцу. Све остале одредбе закона говоре (чл. 85. и. т. д.), да је акционар дужан полагати уплате и у случају закашњења плаћања, дужан је платити н интерес на заостале уплате, нредвиђен иравилима. 3. Но чл. 12. предходни збор акционара и изаеланик Министра Нар Привреде уверавају се: дали.је упнсан цео капитал и да ли је уплаћен проценат од пет од сто од имените вредности сваке акције (чл. 11.). Врши се избор управе и друштво се конституише. 4. Оснивачи морају имати списак акционара и стање о унлати. 5. Број акционара мора бити најмање десет, а са половином основне главнице на претходном збору да је другатво заступљено. Ова одредба о броју акцпонара унесена је у закон са разлога тога, да би се свако овако акционарско друштво показивало на спрам трећих лица као такво, а не да би личило на неко другатво под колекгивним пменом, што се овим хтело избећи. Шта ће бити, ако на овај предходнн збор акционара не дође довољан број са половином другатвене основне