Бранич

стр . 408.

б р а ни 1

број 12.

главнице? И овде је наш закон оставио празнину и непредвиђа овај случај. Ми држимо, да се друштво не може ни основати, јер у озом случају никако се не може прнменити одредба чл. 67. Ова се одредба односи на зборове друштвене, кад је већ друштво конституисано, нарочито што се томе противи чл. 12. који категорично тражи, да је овај број заступљен најмање са десет акдионара и са половином основне главнице. Ова празнина може да произведе силне забуне и тешкоће п за осуду је, што овај случај није предвиђен, јер је неправедно, да се због нејасности закона и његове непотпуности овако оштре последице трпе. 6. Чим се обави предходни збор акционара и управа изабере друштво се сматра за основано. Но да би оно постојало и према трећим лицима, управа је дужна да изврши прву уплату од пет од сто по свакој акцији и то са процентом (чл. 11.) износи 10%, и да објави друштво — протоколише га код суда наддежног и друштво почиње нуноПравно постојати од дана, кад друштво код суда надлежног име своје обзнани. Пре судске обзнане имена друштвеног издане акције не вреде, и за све оно што је пре у име друштва урађено, они који су то урадили, одгово])ни су солидарно својом имовином. (Свршиће се)

НЕ ОСТАЈЕ ДАЛ ј Е ПОД СТЕЧА1ЕМ! У „Српским Новинама" од 31. маја т. г. штампан је оглас овдашњег трговачког суда од 4. маја т. г. Бр. 4032: да је решењем суда од 2. децембра 1897. Бр. 14.765 оглашена за исцрпену стечајна маса Мике Д. Никића овд. млекације, и да је с тога по њој ирекипуто свако даље стечајно поступање у смислу §. 127. стец. пост. с тим, да дужник НикиИ и даље остаје иод стециштем. Ово је решење беогр. трг. суда погрешно у колико дужника Никића задржава и даље под стечајем. По закону о стецишном судском поступку, кад се цела стецншна маса исцрпи, наступа, не, као што је суд