Бранич

врој 14. бранич сјгр. 497.

таквима да поступају, 1 ) а тако исто да су се и заробљеници Сесострисови побунили против Египћана абог суровог поступаља са њима, и да су ови последњи били приморани, да се са њима мире и преговарају. Ово наводи Диодор ио чувењу, али и сам не гараитује за истинитост и тачност ове своје забелешке. 2 )

VI. Код народа Иранског порекла: Миђана" и Персијанаца било ,је такођер робова, ма да у њиховом основном законику ^Зенд Авеста" о њима нем ; никаква иомена, и ма да је, по истоме законику, и код Иранаца постојала подеда људи на касте, као и у Индији, али без робова. Прву кдасу образовали су свештеници, другу војници, трећу земљеделци, а четврту занатлије. Ирапски законодавац и оснивач вере, мистички Зороастер, пије хтео за роиство да зна. „Веде и су скроз свете и религиозне књиге, а не какав графански законик. У њима се, истина, поред верских ствари, говори и о односима господара прсма слугама и слушкињама, кији за илату служе, а не о робовима ; па се ирепоручује првима, да буду човечни наспрам других. Али, у законику је једно стајало, а у практици и животу друкчије се радило. Миђани су, носле свога ослобођења од јарма асирског — од прилике на 700 година пре Христа — примили навике осталих источних народа, са којима су били у додиру. Њихови краљеви и великаши држали су ушгсопљенике и обичне робове на својнм дворовима и спахилуцима, а ропство је било наследно. И самог Кира, привидног сина чобанина Митрадата, сматрали су за роба Мидијског краља Астијага, јер је Митрадат његов роб био. У царевини персијској, која се подигла на рушевинама Мидије, на се раширила до крајњих тада познатих граница азијских, постојало је ропство у свим облицима, почем је, услед велпких завојевања, од разних народа састављена била, а код којих је ронство изодавна постојало. Тако је у Персији било робова чобана, земљеде-

') Л\ 7 агпкоп. Епсук1ор. стр. 151. 2) ЛУаП. Шв1оЈге Де Геас1ау. св. I. 28—31. вранич год. v.

2