Бранич

V ' '

ГОД. V. БЕОГРАД 16. ЈУЛА 1898. ВРОЈ 14. БРАНИЧ ЧАСОПИС 3А ПРЛВНЕ Н ДРЖАВНЕ НЛ7КЕ ОРГАН УДРУЖЕЊА ЈАВНИХ ПРАВ03АС1УПНИНА У СРБИЈИ лллаллллллллллл/^^чллалллалллллал л/^аллллллллалалаллал^лл^чллл^^ллллллллллллллалалаллллаллллллллллл ИЗЛАЗИ: ; одговогни уредник: ј УРЕДНИШТВО: 1. и 16. сваког \ Милан Ст. МарКОВИ^ ј Дубровачка улица месеца. ! правозаступник Ј број 18. нлл^улалл^у^/у^ал^ллллллл^^лллллал^учлллллллллллл^уллллллллллллл/^^ууууу^ллллллл/^аллллалллл^ла*/* 1

СМРТНА КАЗНА к^ксвкс^нсо-л^седх^г^кснсрса- студија „Најгора употреба која се може учинити са човеком, то је — убити га"> Булвер. Неоспорно је да просвета напредује! Кад је техника била још неразвијена и немоћпа, злочинда су убијали разним начишша и мучењем; касније су изнашли једну лепу справу, коју зовемо гиљотином: она врши свој посао чудноватом брзином и тако исправно, да се једва у сто случајева деси, те нснадне какав клинац. Но то нема никакве веће последице, него што еиромашак, који је турио своју главу нод нож, по неуспешном првом покушају, мора то још једаред да учини. У многим државама још и данас вешају, у другима секу мачем главу итд. У Америци ■ многи изврсни техничари употребљују сву своју вештину на то, да конструјишу што бољу електричну справу за убијање. Два нола вежу се са хртењачом — један ударац, који не траје ни једну десетину једне секунде, и жртва већ пада са сажеженим телом п])ед смртном правдом. Користи те справе не даду се спорити а једна од највећих биће та, пгго ће можда сам пропалазник, који руковање њоме неће никоме другоме да повери, једног лепог дана постати извршилац над самим собом. То би бранич год. v. 1