Бранич

стр . 512.

б р а н и ч

врОј 14.

Међународни конгрес за дипломатску исгорију биће у Хаг.у 20—23. ид. месеца. Међу повећим бројем пријављених темата за тај састанак налазимо и расправу редовног члана тога удружења г. Д-ра Мил. Веснића: „Кнез Михаило Обреновић и Балкански Савез". По свршеном састанку ми ћемо донети тачнији извештај о њему и овоме удружењу. <$>*><$> БЕЛЕШКЕ 8иргета 1ех гедјб Уо1ип1аз. Ова изрека цара Вилхелма 1Г. коју је записао у златну књнгу минхенскога магистрата, изазвала је у своје време велико изненађење и оштру критику. Једна висока личност из свите дареве објасњује постанак ове изреке овако. Баварски принц-регент посетио је са царем Вилхелмом II. магистрат у Минхсну и умолио га је, да се упише у златну књигу баварске престонице. Цар је то одбио, наводећи, да та почаст припада баварској краљевској породици, а не њему. Али кадје принц регент остао при своме захтеву, цар му 1 >ече: Како зановедаш, у твојој земљи морам се покоравати, — и тада записа у књигу речи: „Зиргета 1ех ге§-ш уо!ип(;а8". * * * Ирисвајање ствари без госиодара иије крађа. Један гостионичар у Мерану онтужио је своју собарицу, да је више иута узела и за себе употребила остатке од свећа, које од гостију заостану. Мерански срески суд осуди собарицу због крађе на новчаиу казпу. Но по жалби њсној виши суд ноништи иресуду са разлога, да су остатци свећа, које гости оставе, већ илаћени и да су то ствари без господара; па како је собарица у праву, да улази у собе, то их је она могла и присвојити. * % Ј *

штампарија свегозара ник0лиђа, обилићев венац бр. 2.