Бранич

врој 14.

Г> |> а ii 11 Ч

с^Р. 511.

и негује, уживање политичких слобода. Једно је од највећих средстава за то јавна реч, слобода штамгге. Еад се од одговорног уредника тражи Факултетска спрема, што се да нравдати, онда није требало ту мОралну гарантију, коју но нравилу даје Факултетски образован човек, ограничавати и условљавати од материјалне тражбе, која се зове кауција. Има других средстава, којима би се ноузданије ностигла тежња на реФорми наше штампе и њој обвзбедио користан утицај на развој народног живота. Ми зебемо да ћемо овим законом, осим промашене цељи, добити ново зло: Фингиране уреднике Факултетлије и кауције, које ће полагати липа, која ће својим начином налазити у томе свога рачуна — не узимајући у вид нартијске органе, за које ће пблитичке странке дати кауцију. Што се тиче саме скупштинске дебате и глаоања о закону, она нас је у толико пријатно изненадила, шко су скоро сви правници •— који у целом свету из појмљивих разлога нагиљу коисерватизму — били слободоумних начела и гласали нротнв кауције. Било је и изузећа. Нарочито је носланик г. Ђока ОтеФановић. нредседник Главне Контроле, оштро нападао штампу, тврдећи. да је за све кривице, преступе и злочине у нашем народу крива штамиа, а нребацујући народу нашем необразованост и ненисменост, није ни оназио, у какву контрадикцију нада, кад толику моћ ,даје утицају штампе на ненисмен народ. Још је мање оиравдано његово позивање за увођење кауције на Аустрију. Зна се када је и нод којим околностима уведена кауција у Аустрији и зашто се одржава, а зна се да је и тамо нокрећано и скоро сазрело нитање о укидању кауције. Било је и других говорника, неки под утицајем тренутнух односа, који су опоре речи добацили српској журналистици. То је и изазвало престоничког иослаиика г. Драг. Радуловића на оштре, али оправдане опомене. При гласању усвојена је кауција, која је из скунштинске иницијативе нотекла, са 125 против 100 гласова. У нрвоме је броју квантитативна, а у другоме квалитативна, већина скунштинска. Усвојене су и остале предложене измене у закону, а оетала је и даље одобрена улична продаја еФемерних листића, који су унраво и дали .повода оштрим мерама против штамне и који тим начином, неком врстом код нас законом забрањеног торбарења, омогућавају себи опстанак, а етварају читаву масу младих нерадника, која бега од школе, да касније нуни казамате наших казнених завода. * * *