Бранич

број 14. бранич стр. 503.

Све ово доказује да ипак отмица, можда у подмлађеном виду, иоетоји и да опаеност за приватну евојину није много смањена: све зависи од објективног ограничења ратних мера. III. Непријатељска приватна својина Овде вреди пре свега просто али строго правило: неиријатељски бродови и еспапи, који припадају неиријатељским држављанима, могу се отети. Енглеско-америчка јуриспруденција више полаже у овом питању на то, да је домицил власника у непријатељској земљи, него на његово држављанство. Ово нравило заступају нарочито Енглези против свију многобројних покушаја, да се оно укине. Сједињене Државе, чим су постале еамосталне, показале су наклоноет, да од њега одустану. У новије доба оно је већином напуштено. Италија је прва у своме законику од 1865. задржала га само нод условом реципроцитета, а 1866. Аустрија и Пруска нису се служили тим правом. Немачка се 1870. такође одрекла вршења отмице, али је у току самога рата ипак стари обичај иовраћен. У новије доба Енглези застуиају опет право отмице иокушавајући да га бране са његове извесне стране. Они веле, да би трговачки бродови могли лако послужити непријатељу за нренос војске, па с тога их треба што нре одузети му. Отмицом затечени матрози, који припадају непријатељској држави, постају ратни заробљеници и тиме се спречавају, да служе у неиријатељској ратној флоти . Ово, у осталом неисиравно схватање, изгубило је много од свог значаја развићем нојма о неутралности. Ако се ово правило прима, онда је природна консеквенција у односу према неутралцима очевидно та, да се непријатељска роба може отети и са неутралних бродова, а на против да је неутрална роба слободна и на непријатељским бродовима. То ј« систем, кога се придржава чувена средњовековна збирка поморскоправних иравила (барцелонски Сопво1а1о (1е1 Маге), а кога се Енглеска нридржавала до најновијег доба. Међутим велике ненридике, које су произлазиле за неутралце из првог дела овога нравила, нроузроковале су у новије доба уговоре, у којима је то нануштено, тако, да је неиријатељска роба на неутралном броду била слободна: „Слободан брод, слободна роба". „Застава штити робу". Од мањег јс ирактичног значаја обратно правило, које је често и уговорима утврђивано, да неутрална ]>оба на неприја-