Бранич

БРОЈ 14.

в р а н и ч

стр . 509.

ЧИТУЉА Тзорђе Берисакљевик — Стриц, по именовању најстарији адвокат у Србији, умр'о је 18. Јуна ове године у Пожаревцу.*) Рођен ^је 25. Маја 1825. у Нанчеву, учио је основне школе у Београду, гимназију у Пешти, а филозофски Факудтет свршио је са отдичннм успехом 1851. на лицеју у Београду. Од 1852. до 1853. био је учитељ основне школе у Београду, а до 1859. био је контрактуални нроФесор на нолугимназији неготинској. Кад је 25. Фебруара 1859. ностао српским подаником, постављен је за нроФесора при полугимназији шабачкој, у коме је звању остао до 1. Маја 1863., кога је дана због очне болести по својој молби иступио из државне службе, којом му је приликом за његову савесну и ревиосну службу дата једногодишња плата као помоћ за лечење. Но оздрављењу пок. Берисављевић унисао се за слушаоца треће године нравног Факултета лицеја у Београду, који је евригао са отличним усиехом, а у својој 23., 24. и „35." години како му школско сведочанство гласи. Декретом Министра Правде од 10. Октобра 1863. постављен је пок. Берисављевић за правобраниоца при суду окр. пожаревачког, што је остао неирекидно до своје смрти. Осим свога стручног нозива, у коме се отдиковао евојим правничким знањем и својом савесношћу и заузимљивошћу за своје клијенте, он је радио и на књижевном пољу и био је дотгисни члан Српског Ученог Друштва. У младости својој, он се и борио на бојном нољу за српску ствар и отликовао се у битци на Сентомашу 1849., у којој је рањен у ногу. Указом од 2. Августа 1893. отликован је Таковеким Крстом III. реда. Пок. Берисављевић био је за све време свога живота неумитни заступник нравде и закона; свагда дарежљиве руке, искрен друг и пријатељ, а умр'о је у иукој сиротињи. Бог да му душу прости! ——

*) Цо белешкама које је иа уредаигатво иавео из прхиве пзкојникове г. Свет. Карапетровић, адв. у Пожаревпу.