Бранич

стр. 628.

б р а н и ч

број 18.

стечајног имања, него, да право управљања и располагања са стечајним имањем у свим правдима, припада органима стечајним: стараоцу, браниоцу, иоверилачкож одбору и скуиу иоверилачком ; да мешање дужника ма у ком правцу у стечајну имовину отежава рад по маси, те у интересу бржег рада по масама, Касациони Суд треба да напусти досадању праксу у овом погледу, к.ој а, лије на закону основана. Ст. Максимовнћ.

АНАРХИСТИЧКИ ЗЛОЧИНИ И КАЗНЕНОПРАВНЕ ТЕОРИЈЕ Убиство у Женеви узбунило је у великом степеву јавно митпљење и, као што смо већ у прошлом броју нашега листа прорекли, у првим тренутцнма по извршеном злочину похитали су са евију страна, да траже начине и средства, којима би се могли спречити анар хистички злочини. Не само стручна правничка пггампа, него и политички листови немачки прихватили су то< питање, које дубоко засеца у друштвене односе, и разрађују га сви, више мање, са свога гледишта. Како наша журналистика не води рачуна о овој нојави, и ако она заслужује општу пажњу, то сматрамо за дужност, да, бар у најглавнијим цртама, саопштимо нашим читаоцима ову појаву. На питање, које је истакнуто, да ли треба иооштрити. казне , одговарају једни негативно, а други тврде, да је то прека потреба, јер се само пооштреним казнама може поствћи застрашење нечовечних злочинаца. Овакав одговор неби мсгао изненадити, али је врло чудновато, да врло угледни листови при пооштрењу казне имају у виду и са свим отворено преддажу као најподесније средство увођење батина. Дакле батине! Зар то није варварство, зар то нвје повраћај у средњи век ? — узвикују са појмљивим гњевом други виђени претставници науке. И, без сумње, милијуни људи биће истог мишљења као н ови. А какве разлоге наводе први за своју казневу теорију? За њих не постоји бн психологија, ни нова казнена наука; ови