Бранич

број 18.

браннч

стр. 629.

сматрају да кривац ради свагда по својој слободној вољи <и с тога мисле, иишта није природније, него да човек, који је животињски поступио према другоме, буде сам кажњен као животиња, дакле да буде бијен. Овакво схваћање већ се иреживело, а с њиме и стара, класична школа , која је узрок злочина тражида у слободној, безузрочној вољи кривчевој. Та нгкола сматрала је, да во.ља не подлежи никаквим законима, да злочинац ради, како хоће и с тога да он мора сносити <и сву одговорност. Другчије схватају ову ствар нове казнене теорије, којих, као што је познато, има две. Једна, коју заступа т. з криминално-алтроиолошка школа и коју је основао Чезаре Ломброзо, полазећи са гледишта, да воља није слободна, учи, да на злочинцу постоје нарочити знаци, по коме он у данашњем цивилизованом друштву претставља нижу расу. Она сматра злочин као производ патолошких и наследних околности; узрок злочина лежи у антрополошким особинама злочинчевим. Она наука има много разлога у своју корист, али без сумње још није толико развијена и утврђена, да се може признати са потпуном позитивношћу. Другу теорију, сродну овој првој, заступа стџмлошка школа , коју је основао и представља чувени професор казненог права на универснтету у Хале, Франц Лист. И ова школа нолази са гледишта, да воља није слободна и да се побуде, које човечију вољу одређују, налазе у његовој околини, у опште у ономе што га окружује. Но то се не сме тако схватити, као да човечији телесни склоп, који је наслеђен, нема никаквог утицаја на одлуке његове воље. На против, кад кад решава баш телесни склоч — у случајима којн су више патолошке природе. Алн околина утиче двоструко: прво на самог човека т. ј. нормално рођено дете постаје са свим другом пндивидуом према томе, да ли га васпитају богати или сироти, добри или рђави родитељи итд., — а друго, ако је дете заиста наследно оптерећено, онда су свагда околности криве, у којима су живели родитељи, претци итд. У крајњем реду дагсле околности чине, да неки човек постане злочинац или буде племенит и добар. Милионар извесно неће красти сребрне кашике—осим ако пати од клептоманије, јер нема нужде, ништа га на то не гони. Ако то учини сирома човек, па се испитује 'његова прошлост, лако ће се доћи до појаве злочина