Бранич

врој 22. в р а а и ч стр . 805.

само у оаасност доведу већ га и униште, ми би смо били у истом положају као и да нам закони нису никаква права ни признали. Да се до сличних резултата не би дошло, да би правне гарантије биле потпуне, закони садржавају нарочите одредбе о праву познатом под именом араво на накнаду штете 1 ). Али, не би било доста, ако би то право било санкционисано само у приватним односима, у односима међу појединцима. Јер, ми можемо бити у нашем праву оштећени не саме незаконитим постуиком других појединаца, већ и таквим поступком лица која врпте какву јавну службу, која су носиоци државне вдасти. Као и појединац, тако и орган власти може да, приликом вршења своје званичне дужности, пређе границе законске у којима се једино кретати сме и да нашем праву загрозк или га поништи. Отуда иотреба да се појединци осигурају, у погледу гарантија њихових права, и од недопуштених поступака разних представника власти. Право на оштету овде треба да је појединцу тим пре признато, што се он не сме, у оној мери у којој то може у његовим приватним оцносииа, послужити превентивним ередствима ради отклоњења опасности која прети његово . праву од стране носилаца власти; не сме, јер нојединци овима послушност дугују. Осим тога, и саме побуде за поништење права појединаца могу чешће да се појаве код представника власти него код приватних дица; док ове у томе могу руководити само лични интереси, дотле један јаван орган може на то бити наведен још и из политичких рачуна. Нема, дакле, ни са теорискога ни са практичнога гледишта никакве разлике између случаја да повреда права појединаца долази од стране приватнога лица или од стране каквог представника власти; и у једном као и у другом случају, мора се оштећеном признати право на накнаду штете право које не губи ништа од свога значаја према томе да ли је проузроковач штете појединац или орган власти 2 ). 49. Нримењујући ово правило на административне чиновнике, питање се комплицира и, од простог док се

1) В. ВаиЉу-БасапНпепе, 1;. II, р. 935 (СкарНге II: „Бек (1е1Ш) е! <1е8 <Јиа81 -<1е1№"). В. §§. 800. а 826. нашег грађ. аак. (аг1. 1382 с. с 1 у П Сгап(;аЈ8).

-ј 1)ето1отће, Соигз <Је Со<1е ћ г аро1еоп, 4. VIII, р. 452 (.V; 523: „1>е 1а гевропааМШе г1с.ч ГопсИоппаЈге.ч риђИс« <1е 1' огДге а<1 итаЈгаН!").