Бранич

1*

број 22.

в р а н и ч

стр . 783.

У нашим старим споменицима, употребљавана је смртна казна у следећим облицима: — По Душанову Законику, осуђени на смрт сиаљивани су; просто вешани, или вешани стрмоглав; мачем погублшвани. Кнез Лазар је гилотинирао свог политпчког противиика Николу Алтомановића „сјекироју усјекну". Овамо долазе и чисто народне смртне казне, које су важиле већином за женскиње: каменовање, растрзање коњима, бацање у воду. — По Законику црногорског владике Петра I. као државне емртне казне важиле су: вешање, каменовање и стрељање. Примењиване су у случајима намерног без. узрочног убиства, у разбојништву, и у поновљено.ј крађи. — У К- г Борђевим уредбама налазимо ове њене об• лике: мртву шибу; просто вешање; стреЈвање а затим вешање на угдед народу; метање живог осуђеника на коло, на ком остаје док се не распадне, погато- му се ■ лретходно пребију руке и ноге; бацање у воду. — По књ. Милогаевим уредбама и законима, смртна је казна извргаивана: мртвом ишбом, убиством из пушгака, вешањем, и секиром у главу; убиством и» пушака са сакађењем — одсецаље десне руке у случају оцеубиства ит.д. Са позивом на приказане случајеве правосуђа под ■а. и б. ограничавамо се засада на објашњење смртне казне, која је извргиивана иРибом. За К-Ђорђеве управе, пшбаје употребљавана већином за чисто војене кривпце. До тога доба, ова казна ннје била у нагаем вароду ни позната ни употребљавана. Може се рећи са основом да је она у тадашње наше правосуђе' унета из аустриског војеног законика. 1Бен први помен у казненој уредби ироте М. Ненадовића, ваља сматрати као но ину, ко.ја је лотекла из договора са људима, који су на крају прошлог века служили у српско-аустрајски фрајкорима. Њнх је највпгае и било у ваљевској иахрји, где је ноникла ова уредба. Шиба је имала своје ступње, као блажа или строжија казна, од 12 — 9—6—3 иута иа место. Објагањење овог последњег израза, долази доле. У К-Ђорђег>им уредбама, као мртва шиба. сматрана је осуда, по којо.ј преступник треба да прође шест пута кроз гаест стотина момака. У књ. Милошевом и доцнијем правосуђу, под