Бранич

4 број 23.

б р а н и ч

стр . 853.

може бити, то је, да оштећени добије накааду. Иондаје боље оставити, при овом послу, одрешене руке обичној судекој власги, него ли, примењу.јући и овде начедо поделе власти изложити појединца арбитрарним решењима, као што смо већ видели. 56. Што се тиче декрета од 19. септомбра 1870., наше мипЈљење је да он има смисао какав му је дао Касациони Суд, то јест да је он не само тужбу против чиновника ослободио нретходнога одобрења, већ је, осим тога, судској власти дао право да суверено оцењује и квалификује радњу административнога органа која је дала повода спору. Чл. 75 Устава од VIII. год., условљавајући тужбу против чиновника одобрењем Државнога Савета, није ишао на то да чиновника лично сачува од неопмавданих тужби. 1 ) Одобрење то било је потребно, као што смо напред казали, само ако се тицало поступака учињених у званичној дужности и који су са овом имали везе. Судска власт била је једина надлежна да решава о потреби одобрења Државнога Савета, и администрација није могла, под режимом чл. 75. Устава од УШ. год., изазвати сукоб и у овом случају. Ако је законодавац имао намеру да административне чиновнике обезбеди од стране појединаца, он тај циљ није могао постићи оваквим једним наређењем. Прво за то што су приватна лица могла, и поред њега, подићи тужбу против чиновникб, непосредно, не обраћајући се претходно Државном Савету за одобрење. Никаква казна није бнда за тај случај прописана, нити је могла проОисана бити: било би неправедно казнити тужиоца с тога што није умео разликовати случајеве у којима је одобрење потребно од сдучајева у којима се ово не тражи. Судска власт, пак, пмада је маха да тужбу у поступак узме и без одобрења чак и тамо где је ово нужно, правдајући своју радњу раздогом да ннје тај случај. Није, дакде, законодавац имао пред очима тај пиљ, доносећи наређење чл. 75., јер га на овај начин није могао ни постићи. Он је хтео само то да и у придици оваквих спорова начедо поделе између судске и административн.е власти добије своју примену, резултат до кога се не би дошдо у одсуству

!) ВаШе, ТгаИе Љеопдие е! ргаИуие <1е ЉоНЈрићНс е4 аЉшшвћгаШ', I. III. р. 340 е1 351.