Бранич

стр . 854.

б р а н и ч

вро.т 23.

једне такве одредбе. Из тога што су закони, који су ово начело увели, донесени није се могла извести последица да ће, због њега, уставно начело, основније и иравичније, начело на пакнаду штете трпети изузетак у случају да је штета нричињена каквим представником власти. Да није постојало наређење чл. 75., судској власти би се морало признати право да у овом случају оцењује и адмиеистративна акта. Да би се та последица избсгла и да би се и ту очувало начело поделе власти, устав од УШ. год. унео је у свој чл. 75. одредбу односно одобрења тужбе против чиновника. То је био циљ те одредбе, и кад је она укинута декретом од 1870. год., добило је и овде важности опште начело о обавези накнаде која лежи на сваком проузроковачу штете, и које спорове суверено расправља обична судска власт. Признајемо да ће ова понекад ући у интерпретацију и примену административних закона, али мања је штета учинити ту малу дерогацију начелу поделе власти него, условљавајући одговорност чиновника одобрењем административне власти, оставитн врло често права појединаца без довољне запттите. 57. Наше законодавство. Питање о одговорности административних чиновника за накнаду штете коју би они приликом вршења своје званичне дужности учинили регулисано је ч.1. 110. ал. 2. устава и §§. 66. и 67. закона о чинов. грађ. реда. Чл. 110. ал. 2. Устава вели: „Судови не могу управне чиновнике за њихова званична дела узимати на одговор и судити им док надлежна власт не дозволи". На први поглед изгледа да је одредба ова тако апсолутна, да не може бити места никаквој сумњи односно њеног значења. По њој излазило би да судови не могу управне чиновнике повлачити на одговор, чим се тиче њихове зваиичне радње, без обзира каква је та радња ©ама по себи. Али, наређење ово не треба тако апсолутно тумачити, а ми ћемо одмах видети да нас ни сама редакција његова не упућује на то, у оној мери у којој то изгледа. Што је ван сваке сумње, то је да, ако је чиновник учинио какво дело као приватно лице, никакво одобрење за тужбу није потребно, и суд ће му судити онако исто као кад би се тицало обичног појединца. Питање: да ли је чиновник био у својству државне вдастн или је радио