Бранич

број 23.

вранич

стр . 855.

као ^шватно лице и да ли је, према томе, потребно или не одобрење за тужбу, — спада у надлежност судске власти. Устав мисли, дакле, само на случај да је чиновник тужен за једну радњу коју је учивио као власт. Да ли је у овом случају одобрење административне власти увек потребно? Наше мишљење је, да овде, слично ономе што смо казали за француско законодавство, треба учинити ову основну поделу. а. Чиновник је присвојио себи власт која не припада административној власти ни по Уставу ни по законима п, дејствујући тако ван граница своје надлежности, Уставом обележене, повреди нечије право. У овој претпоставци није потребно никакво одобрење, па да се чиновник може суду тужити. Оваква солуција је тачна и према самој редакцији чл. 110. Устава, као и са гледишта опиггих начела у Уставу усвојених. На првом месту, не само да се редакција тога наређења не противи нашој интерпретацији, већ она ову и мотивише, унраво она је нужна дедукција такве редакције. Кад Устав говори о „званичној дужности", он на сваки начин мисли на дужност ко : а је * дотичном чиновнику законом прописана; на функције које су му додељене. Пошто ће се обично и десити да ће чиновник вршити само дужност за коју је надлежан, Устав је морао у својој ал. 2. чл. 110. циљати једино на тај нормални случај. Он није могао имати у виду и оне изузетне случајеве у којима ће чиновник изићи из круга своје уставне надлежности и присвојити себи послове законодавне или судске власти. Устав је хтео да регулише једно редовно стање, а никако није могао циљати и на претпоставке које су негација таквога стања, у којима чиновник није више власт већ прост узурпатор. Административни чиновник који узме у своје руке туђу власт, власт која није у атрибуцијама административне власти, већ законодавне или судске, није више у вршењу својих званичних функција , него је он, својевољно и неуставно, присвојио себи власт на коју толико исто има права колико и обични појединац. Унраво, он је овде у положају приватног лица; једно липе је дотле званично, док врши послове из ресора власти којој припада; иначе је оно :приватно, и што, изван тога случаја, учини, учињено је не