Бранич

стр . 858.

бр4нич

број 23.

тај диљ, да се административни чиновници отргну од судова кад год то хоће управна власт, онда је тешко претпоставити да је уставотворац у своме чл. 110. ал, 2 имао тај циљ пред очима. Да га је имао у виду, он би другојаче ствар регулисао и изнагаао би средство да тај циљ и постигнут буде, а не би се ограничио само на то да своју жељу формулише. Чл. 110. ал. 2. једино је хтео да судској власти забрани да, без претходног одобрења, улази, приликом спора о накнади штете против чиновника подигнутог, у оцену и квалификовање оних административних радњи које су снор изазвале. Алинеја друга овога члана у тесиој је вези са његовом првом алинејом. Друга се првом објашљује. У првој алинеји постављено је начело поделе између две.ју извршних вдасти : „Никаква државна власт ни закоеодавна ни управна, не може вршити судске послове, нити опет судови могу вршити законодавну или управну власт", То је рачело од кога је учињена примена у чл. 90. тач. 3. Устава, где је реч о атрибуцијама Државнога Савета у сиорпим административним аитањима. Овај пропис одвојио је административне спорове од осталих, и одузео их од судова. Чл. 110. ал. 1. односи се на поделу између активне администрације и судске власти. Али, уставотворац је предвидео још један случај где ове две власти могу у сукоб доћи, а то је у случају спора због накнаде штете против чиновника поведеног. По општим принцинима, судска власт, једина надлежна за раснраву споро; а те врсте, морала би имати право да оцењује, са гледишта законитости, админисгративну радњу, из које је штета могла проистећи, што би била делимична повреда начела поделе власти. Да то не буде, Устав је у чл. 110. ал. 2. наредио да управна власт, као једина надлежна за тумачење административних закона, претходно оцени, има ли у радњи чиновника личног дела , или је она само један начин интериретирања закона , па би се тек по томе решило да ли до туженога има одговорности. Кад је начело поделе између судске и административне власти ангажовано само у случају да је чиновник био у вршењу својих административних функција, и кад оно није више у питању у претпоставци да чиновник нанесе коме ттету вршећи самовол>но један лосао за који административна власт по Уставу није