Бранич

стр . 840.

б р а н и ч

бро.т 23.

ва од "VIII. год. више није у снази, ниеу они тај систем напустили; начин на који њихова јуриспрудендија тумачи декрет од 19. септембра 1870. год., о укидању чл. 75. Устава од VIII. год., један је доказ њихове еталне привржености наспрам преваге административне власти над судском. Члан 75. реченога Устава био 1 - е гарантија за административне органе само онда, ако се тужба, против њих подигнута, односила на њихову зваеичну радњу, то јест само на радњу која је сачињавала вршење, ма и погрешно и штетно, власти која им је припадала. Отуда, чл. 75. није се могао применити на случај да је дотични орган био изишао из круга своје надлежности и присвојио власт коју није имао права вршити. Шта више, и онда када се је он кретао у границама своје надлежности, било је потребно, за примену чл. 75.. да је радња његова била у вези са самом дужношћу, да је она учињена у циљу вршења ове. Према томе, ако је та радња са дужношћу стајала само у материјалној вези, по времену и по месту, ако она није у себи садржавада вршење те дужности, за тужбу против чиновника није било потребно ничије одобрење 1 ). Је ли, на против, горњи услов био испуњен, судска власт је морала упутити тужиоца да претходно прибави одобрење Државнога Савета, па тек по том да расправу спора узме у своје руке. Али, судска власт била је једина надлежна да цени, да ли је радња туженог чиновника била вршење његове административне службе или није, и да ли је претходно одобрење било нужно или не. Административна власт није имала права да изазове, у тим случајима, сукоб 2 ). Члан 75., као што смо мало час казали, укинут је декретом од 19. септембра 1870., који гласи: „Члан 75. од VIII. године укида се. Тако исто укпдају се и сва остала општа или специјална законодавна наређења која су имала за циљ да отежају тужбу против чиновника ма кога реда то било". Укидање овога члана дало је, и непрестано даје, повода живој полемици међу писцима и разноликом тумачењу судова. На први поглед чини се,

!) 1>исгос(], ор. шц i, 636. 2 ) пиегос^. ор. сн, i, 642.