Бранич
стр . 916.
б р а н и ч
број 24.
исто дејетво. Кад Општа Седница Касационога Суда, са-. ауторитетом који прати њене одлуке, начелно протумачи неки законски пропис, кад се она, другим речима, изјасни да ће све спорове чије решење буде зависило од тога прописа расправити на један већ одређен начин, та одлука учиниће на ниже судове ефекат који ће судије упутити на исто држање, као и кад би одлука за њих била обавезна. Налазећи се пред једном начелном одлуком највишега суда, они ће ретко бити расположени да тој одлуци не приђу, да је не усвоје увек кад год буду имали да примене протумачени пропис. Какве би користи имали да исгичу своја лична мишљења, кад се Касациони Суд већ једном изјасвио о истом питању'? Уверени да у борби коју би заподели са Касационим Судом не би имали успеха, они ће у својим решењима просто санкционисати одлуке тога Суда. Ово одсуство воље код нижих судија да, одбацујући доктрину Касационога Суда, овог подстакну да о својој одлуци ноново размисли и, по потреби промени је, осигурава у неку руку законску важност његовом тумачењу, које је, може бити, закону противно, и тиме се оно уздиже на степен закона,. закона који је издао Касациони Суд. Осим тога, стварање сличног расположења код нижих судија стаје на пут и самом напретку у правосуђу. Као што смо то и иапред ириметили, сваком судији треба ставити у изглед да његово мњење, ма да је оно противно мњењу вишега суда, може однети победу. Само тако моћи ће се судија подстаћи на рад и на размишљање, што је свакако добит по његово судско образовање и по сам напредак у законодавству. 67. Истина, може се поставити питање: на шта забрањивати доношење начелних одлука, када се до горњих резултата долази и иначе? Какве разлике има између случаја да Касациони Суд протумачи извесну одредбу законску у прилици каквог конкретног спора и случаја да он то учини у начелној форми? Зашто би он у овом другом случају био сталнији у свом мњењу него у првом? Не можемо рећи да ова примедба нема вредности; али, и поред тога, несумњиво је да се Касациони Суд налази, у погледу промене свога мњења, у неповољнијем положају, кад је он известан пропис законски протумачио у начелној форми, него кад га је просто применио