Бранич

стр. 920.

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 24.

Суду, унаиред дала решавајући одговор, а то би се противило и начелу правне науке и прописима позитивних закона. Из довде наведенога јасно се види, да смо мишљења да Општа Седница одбије надлежност решавања и одговарања на овако постављена питања, јер она никојим законом није позвата да даје саветодавно мишљење у форми каквог правничког одбора". Нужно је да кажемо и овде коју реч о закону од 28. Новембра 1895., о коме смо у почетку ове расправе опширније говорили. Тамо смо видели да је тај закон проширио власт Касационога Суда и тачку 1. §-а 16., која је раније била укинута, повратио, допуиивши њен ранији текст у корист веће власти Касационога Суда. По тој тачки, Касациони Суд има право доношења начелних одлука које ће, у границама законом обележеним, бити обавезне за одељења и Општу Седницу тога Суда. Према томе могло би се рећи: Кад је законодавац дао Касационом Суду чак и власт да законе тумачи у начелној и обавезној форми, зашто да му се, у случају §-а 16. тач. 2., не призна мања власт, власг доношења начелних необавезних одлука? Ми смо већ казали шта мислимо о закону од 28. Новембра 1895. Нашли смо да је он и у противпости са уставним одредбама и штетан по сам напредак у правосуЈ)у и законодавству. Кад је тако, кад је овај закон изузетаа од основног начела, по коме начелно тумачење припада само законодавној власти, и по коме судови законе могу једино нримењивати у обиму конкретних случајева, онда се тач. 1. §-а 16. мора интерпретирати еМек) зепзи. Ока не молсе добити примене изван случајева у њој означених; на основу ње не може се §-у 16. тач. 2. дати смисао који му практика придаје. У осталом, зато што већ имамо једну одредбу која је скопчана са штетвим резултатима, не треба, распростирући ту одредбу и на друге случајеве, још више такве резултате омогућавати. Најзад да се помогнемо једним аргументом који, по нашем мишљењу, није без вредности. Стара редакција тач. 1. §-а 16. била је оваква: „У општем заседанију саветоваће се, како се има разумети какав закони пропис о коме би се приметило, да се у одељењима или у великом заседанију у подобнии случајима неједнако ра-