Бранич

број 1.

стр . 39.

ИЗ СУДНИЦЕ ■4» »► I. Суоед има право на службеност ради оправке свога имања, ако то не може друкче бити. (Одлука оаште седнице Касац. Суда) У парници Ј. Б. из Прокупља, противу С. С. да му суд досуди право службености, да може са плаца туженога своју кућу оправљати, првостепени прокупачки суд пресудом од 2. Септембра 1896. Бр. 7343. одбио је тужиоца од тражења из разлога: По §. 214. грађ. зак. ограниченост права сопствености не претпоставља се, а изузетно ио §. 341. грађ. зак. закон ограничава право сопствености чије само у оном случају, кад други своје добро или сасвим или од чести не бп могао употребити. Овде тужилац сам признаје (§. 180. грађ. пост.), да може своју кућу употребити сасвим, но само да је не може оправљати са стране туженога, што није употреба добара — куће, дакле не стоји случај наведен из §. 341. грађ. зак. на који се тужилац позвао, већ само да не може са једне стране, и то са стране туженог, да своје добро, кућу, улепша, што није законски узрок за тражење службености, пошто тужилац своје добро може сасвим употребити. По незадовољству тужиочеву Апелациони Суд пресудом од 23. октобра 1896. Бр. 2393. одобрио је првостепену пресуду. Касациони Суд примедбама од 17. августа 1897. уништио је пресуду Апелационог Суда, из разлога: Кад је актима ислеђено, а и самим признањем туженога доказано, да тужилац нужну оправку своје куће није у стању на други начин извршпти, већ једино са стране нлаца туженога ; и како је по §. 341. грађ. зак. право сопствености ограничено у случају, кад други своје право не би могао употребити без права службености на туђем имању, као што је овде случај са парничним странама, то је онда Апелациони Суд погрешио, што је тужиоца од овога тражеља одбио. Апелациони Суд није усвојио горње примедбе, већ је 21. августа 1897. Бр. 2373. дао следеће противразлоге: Горње примедбе Касационог Суда не могу оистати с тога, што овде није случај §. 341. грађ. зак. т. ј. не стоји то, да