Бранич
1*
БРОЈ 1.
БРАНИЧ
отр. 3.
у преводу Д-ра М, Веснића, Билемсово „Римско јавно право" у преводу Ж. М. Милосављевића — све велике књижевне тековиие из прошле године. За њима иде повећи низ правничких дела, већих и мањих, који су угледали света било код нас, било у средигпту хрватског државног живота, а која смо сва по могућству пажљиво бележили и објављивали у нашем листу. Но у целоме књижевном раду наших правника не опажа се за сада неки општи план или заједничка тежња у раду. Ми немамо правничких књижевних удружења, као што имају н. пр. Чеси, који годинама већ обрађују јавно и приватно право за народ и тим начином подижу правну свест и правно знање у своме народу. Кад би се остварила идеја, коју смо у току прошле године истакли о установљењу „правничке књижевне задруге" код нас, кад би ту заиста корисну мисао прихватили наши правници и родољуби, ми би за кратко време добили свастарпја правничка дела српска, међу којима има радова од велике трајне вредности, а за тим би се приступило пздавању новијих дела и превођењу оних изврсних списа, који су стекли право грађанства у књижевности свију народа. Као средиште око кога су се скупљали у прошлој години — изузев само неколицину — скоро сви наши правници, који сада раде на својој струци, служио је наш орган, који је навршио пету годину свога опстанка. Са искреним задовољством и захвалношћу региструјемо у списку наших сурадника имена призната у нашој правној књижевности, а међу њима судије Највишега Суда, проФесоре правнога Факултета наше Велике Школе, судије разних наших судова и адвокате. Сви су радили са једнаком тежњом или на унапређењу правне науке и нашег занонодавства, или на историји правног развића, црпећи из старог српског права и правних обичаја поуке за данашње наше право и законе, или примењујући и тумачећи законе за практичан живот и социјалне потребе нашега народа. А кад је наш лист, као једини правнички орган српски, постојао и радио у томе духу и правцу, заиста не би смела ни да се појављује сумња у његов опстанак. Па ипак посматрајући пажљиво неке знаке, који нам нису нови, али су тим неповољнији, ми смо морали са зебњом погледати у бу-