Бранич

број 4.

б р а н и ч

стр . 177.

Претрес (27. 8. 1897.) 1). Удовица Идина тражила је за издржавање 12,000 дин. за ногр. трошк. 00,600 „ за данг. и трош. 3,000 „ Свега 15,600 дин. 2). Глиша је у главноме говорио, као и раније. 3). Сведок Василије БељаковиК, рече и ово: ....„ Глиша док је са Илијом разеоварао, много је викао ". И он тврди да је Г-у пре две године спопадала „вантазија." 4). Држ. Тужилац каза: „Извиђајем овога дела утврђено је то: да убијени није дао никаква повода туженоме да га нападне, већ шта више, хтео је да га саветује, да га умири од несвесног стања, дакле према томе, и казивању како приватних тужилаца, и свију испитаних сведока, па и у неколико и саме одбране туженога види се: да је шужени извршио ово дело у несвесном сшању — лудилу, које, да би се боље утврдило, молим суд да претрес прекине, и туженога спроведе савету лекарском у Београд, те да констатују његово душевно стање, па по томе нретрес одреди, на који да се позову ". (Судија, држ. туж. А. Стевановић). 5). Бранилац оишуженога каза: „Приватнии држ. тужитељи признају, а сведоци доказали су из разних појава код оптуженога, да је шужени у оно време био у неком несвесном сшању, које наука обележава као „насшуино луцило", у коме оптужени држи да га сваки ко му приђе, хоће да нападне и убије, и тада оптужени или бежи, или врши какав злочин. — Не може се казати, да је тужени ово дело у злој намери извршио, тим мање, што је са убијеним лепо живео, и није имао разлога да га убије. — Кад смо се сви сложили у томе, да је оишужени шада био несвесшан, када је ово убиство извршио, онда и ја молим суд, да сва акта ношаље у Београд, било лекарском савету, било управи „дома за сумануте", којима је као стручњацима познато у каквом се расположењу налазе они људи, које с времена на време сналази овака несретна болест. — Налазим, да је узалудно спроводити и туженога, јер је он сада у нормалном стању, и казује све онако, у колико је могао да упамти овај догађај, пошто му се свест повратила. — Та околносш, шшо шужени ни пред ондагињим лекарима, ни овде иред судом не казује да је луд, но се са свим иамешно ионаша, цоказ је да шужени није симуланш, јер, кад би такав био, он би се и овде, и пред лекарима претварао, и можда завео опште мишљење о њему. — Кад дође БРАНИЧ 12