Бранич

стр . 178.

б р а н и ч

број 4.

декарски извештај, молим да се одреди нов претрес и ја ћу тада дати своју коначну одбрану." (А. Радуловић). 6). Решење с уда гласило је: „На основу §. 208. кр. суд. пост., сва акта овога дела нослати управи боднице за душевно оболеле, а тамо, преко нач:елства ово окр., спровести и оптуженога Глишу на осматрање и молити управу да консшашује дугиевно сшање оишуженоаа у време учињенога дела, па по томе акта овога дела са својим мишљењем врати суду." — (27. 8. 97. Судили: Ж. Кузмановић, П. Регнеровић, Ј. Грубић). Посмашуање у луцници трајадо је од 3. Септ. 1897. до 6. Марта. 1898., када је стална лекарска комисија издала о Глиши ово уверење: Лекарско Уверење. Гдиша Јемуовић, стар 37 година, родом из Побрђа, у општини Баљевачкој, срезу студеничком, окр. рудничком, ожењен, упућен је у нашу бодницу „на посматрање" односно његовог стања душевног здравља, актом ЈУ2 15.629 од 27. Августа 97. г. од стране Првостепеног Чачанског Суда, који Гдиши суди за дело „злосшаве", ,,услед које је смрш следовала", односно ,,шкушаја увисшва с иредумишљајем, којим је нанеша и шешка шелесна иовреда. Кад би смо се хтели упустити у детаље у описивању, како је ово дедо извршено, значило би. да рекапитулирано судска акта, за нас тако значајна у решавању, од суда постављених нам питања. Да не би било понављања ми ћемо споменути само оне појаве, које за абнормне сматрамо. На основу судских и иследних акта излази, да је Гдиша повредио, управо убио Илију Бељаковића, свога доброг и искреног пријатеља, без икаквог основаног узрока и оиравданог разлога, да је убио човека који је био пошао к њему у намери да га „теши", да га „умири", да га „успокоји" и „разгали", јер је Глиша у то време — по општем мњењу очевидаца — од пре неколико дана био „вантазирао". Јако пада у очи, да је Гдиша на Илију напао, баш у тренутку, кад је Илија хтео да се уклони испред Глише бегством својим у страну! Још више у очи пада то ; што је Глиши било мало, што је Илију са земљом саставио, ишто га је ударцима са секиром учинио неспособним за одбрану, него што га је, чак и поред тога што му је било „жао" кад га је видео у „крви дежећег" непрестано у главу тукао — управо туцао га, као што се шећер