Бранич

број 4.

б р а н и ч

стр. 181.

себи, које ми причињавају мени нецозната дица којима ја ништа зло учинио нисам, итд. итд." тиме себе пред објективним посматрачем изда за душевно абнормног, — јесте појава, која се свакога дана виђа на болесницима сумасисавшим који не стоје ни под каквом истрагом, и немају никоме за љубав или инат, ни себи у корист, своје исказе да лашно, злонамерно, са рачуном удешавају. Од не малог значаја јесте извешће у лек. сведоџби од 31. 5. 97. г. Др М. Живковића, да су код Глишс душевне болести у наслетству, „јер му неколико његових крвних рођака страдају и страдали су душевним растројствима." Колико мишљење овога г. колеге олакшава наш рад ; толико га отежава мњење г. колеге Кужеља од 28. 6. 97. № 2531. које гласи: „Колико се могло познати, Глиша је здрав, и није душевно болестан." — Ово друго мњење могло је постојати једино из разлога тога, што г. колеги Кужељу суд није био испослао на нроучавање са окривљеником, и сва акта по делу Глишином, те га је лишио тако драгоцених анамнестичних података о Глишиним душевним епособноетима у опште, а на по се у времену извршења злочиног, инкриминисаног дела. У оеталом у оно време, кад је г. Др Кужељ Глишу посматрао, могуће је, да се Глиша налазио у свесном — луцидном — међувремену између једнога и другога наступа психозе, али тиме није утврђено Глишино душ. стање у времену извршења злочиног дела. Као абнормне душевне појаве код Глише у времену извршења злочиног дела, ми сматрамо све ово, што ћемо навести: 1). Што се „свачеза бојао." 2). Што му је „свака иојава изазивала и сшварала сшрах". 3). Што је у „многима" налазио непријатеље! 4). Што се онолико уплашио од оне „суду непредате пушке." 5). Што је из „страха" собом „једнако сикиру носио", ма да с њоме није имао ништа да ради. 6). Што се ограђује, да му „нико у имање не улази." 7). Што се „узврпољио", и „узмнцао", кад је видео, да Илија улази у његово имање кроз вратнице. 8). Што „ иева — пошто је убио Илију, — дашереш олакша,'' у место да илаче. 9). Што „иева да иркоси свешу", у место да с екаје, очајава и куми и моли за оирогишај! 10). Што иева, кад вели да се „покајао" и зажалио „кад је видео крвавог Илију"! Паметан кад се каје плаче, или бар невесео је.