Бранич

број 4.

вранич

стр . 185.

да се кауција има положити у злату кауцију полагао у сребру. По овоме тражењу је првост. суд вароши Београда решењем својим од 20. новембра 1898. Бр. 23.104, оснажио продају, а тужбу одбацио. Усдед жалбе тужилачке стране Касац. Суд примедбама свога II. одељења од 29. децембра исте год. Бр. 10.515, поништио је горње решење судско, јер „Кад у §. 479. грађ, пост. не стоји, да се при лицитацијама кауција мора полагати у златувећ удинарима, онда је суд погрешио, што је ограничио број лицитаната одбијајући од лицитације г. Н., који је кауцију према горњем пропису законском полагао у динарима, у толико више, што и процена продатог имања гласи у динарима." Према овим примедбама првостепени јесуддонео решење, којим је горњу продају, као неуредну, поништио. Саопштио Мих. М. Радивојевгб ииеар еудски,

СТРАНО ПРАВОСУЂЕ Нема места предлогу највишем месту. да се ванбрачна деца нравославног свештеника удовца позаконе малош&у владаочевом. (Е тумачењу §. 162. оашт. грађ. зак. аустр.) (Мишљење Крлљ. Хрв. Стода Седмориде од 18. Фебруара 1897. Бр. 1943Поводом молбе Кр. Земаљске Владе, одељ. за правосуђе одговорио је Кр. Сто Седморице под 18. Фебруара 1897. бр. 194 ово: „Позивом на цењени допис од 20. Јануара 1897. бр. 416. којим је сл. Кр. Земаљска Влада, одељ. за правосуђе, овамо доставила на мњење молбу православн. пароха М. М. из Ч. за позакоњење његове ванбрачне малодетне деце: Даринке, Љубомира, Јована и Љубице Ј., милошћу владара, част је овому Кр. Столу Седморнце то своје мњење изјавити, као што следи: Но разложеном стању ствари од стране нижих судова и по стању списа, обављеним извиђајима у смислу §. 264. царскога патента од 9. августа 1854. о ванпар. пост., не би по грађанским законима било препреке за остварење позакоњења наведене ванбрачне малолетне деце по §. 162. оп. грађ. зак.