Бранич

БРОЈ 5.

В Р А Н И Ч

стр. 203.

Треће, у облаети чиетог законодаветва, односи између домова могу, и треба да буду они потпуне једнакости. Значи, сваки дом има право предлагати законе, и сваки има право оне које му други дом предложи мењати и одбацивати. Над одлукама Доњег Дома припада по том Горњем Дому право апсолутног вета. Истина, у Енглеској се од времена на време јављају предлози да се лордовском вету само обуставна моћ остави, која би на један сазив била ограничена; другим речима, Горњи Дом не би могао одбацити одлуке доњег Дома, он би могао само решити да их ово тело идућег сазива поново стави на гласање, и ако би их изгласало и по други пут, Горњи би Дом био приморан да их усвоји; управо оне би тада могле бити непосредно из Доњег Дома поднете Круни на потврђење. 34 ) Ова реФорма била би можда умесна, да се задатак Горњега Дома цигло у томе састоји да Доњи Дом принуди на размишљање. Од једног до другог сазива ова би скупштина имала довољно времена да се размисли, и да своје погрешке увиди. Али задатак Горњег Дома не састоји се само у томе; својим отпором треба он још да изазове изношење спорног предмета пред бирачко тело. Овакав један апел на бирачко тело морао би по нужности изостати, ако би иста скупштина која је узела пницијативу једне законске реФорме била у стању да је, поновљеним вотумом у другом сазиву, и пре нових избора, Горњем Дому натурп. 35 ) Али, ако би Горњи Дом вршио апсолутно право вста, не би имало вшпе начина да се сукоб између до34 ) Лабушеров нредлог у Доњем Дому, I. Фебруара о. г. „И ии понизно чинимо предотавку Вашем Величанству, да би по нашем мишљењу било корисно да сваки законски предлог који би овај дом уевојио, акоји не би Вашем Величанству био поднет на краљевско Вам потврђење истог сазива кад је усвојен, буде, ако га овај дом усвоји поново, идућег сазива поднет Вашем Величанству, и да, чим ее Ваше краљевско потврђење објави, постане законом." 35 ) Артур Балфур у већ поиенутој седници Доњег Дома: „Једанје амандман био предложен поштованим послаником за Нортамптон, којим он јасно указује на зло које по његовом мишљењу лежи у нашем уставном систему и у исто време саопштава нам начин на који би желео да се оно искорени. Зло је по њему у томе што Лордовски Дом у важнијим приликама може захтевати од ове скупштине да се пре приступања једној уставној примени задобије за њу пристанак народа... И пошто је то зло, он налази да би се оно само тако могло искоренити, ако би се усвојило да оне законске предлоге које би овај дом једно ва другим у два сазива вотирао, Лордови буду немоћни одбацити, и да у таквом случају ми који овде седимо будемо јачи и од Круне, и од кога било уставног Фактора, — јачи не само од Лордова него и од народа, пошто никакав апел на народ не би био допуштен."