Бранич

стр. 204.

в р а н и ч

број 5.

мова оконча. Горњи Дом могао би истина одбацивати известан предлог друге скупштине небројено пута: тиме је још не би принудио да од њега одустане. Она, опет, могла би тај предлог небројено пута понављати: тиме још не би Горњи Дом принудила да на њ пристане. Сукоб би се продужавао, али се не би тиме своме решењу приближавао. Од самог његовог продужавања не биимало велике опасноети; то су сасвим изузетне прилике у којима се усвајање извесног закона не би могло без ризика револуције одложити. Што се тиче решења, није истина да му се не би продужавањем сукоба ишло на сусрет Продуженим сукобом обе би се стране замориле, услед тога и стишале, постале снособније да хладније суде него првог момента, и ако је то Доњи Дом који се преварио, он ће свој нредлог узети натраг, а ако је то Горњи Дом, он ће се најзад решити да тај предлог усвоји. У Енглеској има пуно примера да су после пет, после десет година Лордови примили предлог које су први пут одбили; исто тако, данас, видимо да Доњи Дом не наваљује више да се да Ирској самоуправа коју је пре пет година захтевао за њу од Лордова; да је шта више либерална странка, која се онда с највећом енергичношћу за ту самоуправу борила, сада, благодарећи времену, према њој сасвим охладнела. Али на ово расправљање сукоба самог собом није допуштено ослонити се искључиво. Има критичних тренутака кад се осећа потреба за једним бржим, сигурнијим, већма правним решењем. Из тих разлога у Ен глеској су ове три мере предвиђене. Прво, конФеренција. Овој се нрибегава онда кад се домови не слажу у пптањима појединости, кад је Горњи Дом на пр. унео у предлог Доњег Дома извесне исправке на које овај не пристаје. У такој прилици сваки дом одреди из своје средине пуномоћнике, који се састају у конФеренцију да траже начина за споразум. 86 ) Друго, распуштање Доњег Дома. Оно обично бива онда кад једну реФорму уставног карактера, коју је Доњи Дом предложио, Лордови одбаце. У закону не стоји нигде, али као једна конвенција важи, да су Лордови дужни попустити, ако се на

зв ) Апзоп, ор. еН. I, 7.