Бранич

број 5.

б р а н и ч

стр. 199.

у овом случају боља него Енглеска. Енглеска је практика тесно везана с нсторнјским карактером Лордовског Дома. Ово је тело једна племићска скупштина, чији су чланови неко време у великој мери били ослобођени терета порезе. Прави представници оних који плаћају порезу налазили су се тада у Доњем Дому, и ето за што је овај стао потраживати за себе претежни утицај при решавању о свим новчаним предлозима. Али даеас нема више повлашћених редова у друштву који су ослобођени порезе, или којима је она знатно олакшана; данас су сви грађани једнаки пред пореским законима као и пред другима. И тамо где се не бира, Горњи је Дом састављен из лица која сносе све државне намете, и то би било довољно, па да му се не ускраћује учешће у Финансијском законодавству. Шта више, из истих оних разлога из којих је у једном аристократском друштву потребно обезбедити право Финансијске контроле Доњем Дому, мора се у једном демократком друштву дати Горњем Дому известан утицај на доношење Финансијских закона. У једном аристократском друштву виши редови сувише су склони да редове испод себе претоваре порезом, и та њихова тежња сузбија се једном неплемићском скупштином, чији су пристанак дужни да добију за све своје новчане захтеве. У једном демократском другатву ова скупштина, под утицајем општег права гласања, све више постаје орган нижих слојева друштвених, који од своје стране теже да терет порезе свале на вишу и имућнију класу. Од туда у извесним земљама порески закони који су нарочито противу богаташа прављени. 29 ) Ти закони, као сви они које сталешка мржња инспирује, далеко су од тога да буду праведни; осим тога они и један соФизам садрже. По томе што су чланови те имућније класе лично богати, закључује се да терет порезе ваља искључиво на њихову класу да падне; међу тим, она га, уз пркос личном богатству својих чланова, није у стању сносити, јер та је класа увек једна мањина, често сасвим незнатна. Али, од таквих непријатељских закона она би била стављена у немогућ-

29 ) 6о<Шп, РгоМетз оГ тос!ет Бетосгаеу, стр. 207. „Већ се осећа како сеприближује прокЈгамовање једног новог друштвеног морала којим би било оспорено човеку право биги богат, а плачкање богаташа у виду закона било сматрано као један с моралног гледишта са свим допуштев чин."