Бранич

стр. 200.

бран1ч

број 5.

ност да се брани, ако би Горњи Дом, у коме је поглавито она представљена, изгубио, по примеру Лордова у Енглеској, право да мења и одбацује Финансијске законе које Доњи Дом изгласа. При доношењу ових закона, народна је скупштина највећма подложна заблуди, јер нигде није толико заинтересована, нити толико страстима заслепљена. Ако игде, то је овде потребно њу ограничавати и умеравати, и зато би било иепојамно да се баш ту остави сама себи, без икаквог надзора Горњег Дома. Узимајући ствари сасвим у опште, ваљало би закључити да се координовање два дома једног с другим баш у области Финансијског законодавства мора одржати. Ну, како онда треба разумети то што је у свима државама, почев од Француске, усвојено као уставно правило даГорњи Дом не може решавати о оним Финансијским законима које предходно Доњп Дом не би усвојио? Овоме је тиме гарантовано искључиво право предлагања, и тако његова надмоћност над Горњим Домом који је сведен на улогу да његове одлуке прегледа, отворено утврђена. Прво што се има истаћи то је да се ова одредба тиче буџета, и да је само аналогијом пренета с њега на на остале Финансијске законе. У чему се баш састоји њено значење, ни у самој Француској није пречишћено. Сенат сматра да из тога што ће Скуиштина о буџету прва гласати још не излази да он нема права да га слободно мења, кад га један пут од ње добије. Од своје стране, опет, Скупштина доказује ту тезу да се буџет за то подноси њој прво што се хтела одузети Сенату могућност сваке иницијативе, да је по томе ово тело везано за онај предлог буџета који од Скупштине добије, да кредите њиме пред виђене сме одбацити и мењати, али да никакве нове не сме вотирати. 30 ) У кратко, спор је око тога, да ли Сенату при решавању о буџету припада право предлагања или не. Овај спор, који у Француској још није окончан, требало би са теоријског гледишта решити противу Сената. Ако првенство које Скупштина ужива у буџет-

30 ) Гамбета у овојој беседи од 26. Дедембра 1876, наведеној од Ез шет-а, ор. сН. стр. 773.