Бранич

стр . 276.

б р а н и ч

број 6.

обдигације и акта ислеђења види се, да је дужник. одиосно тужилац Павле, неписмен, — онда она не може бити ни приватна исправа, те да би могла посдужити за доказ права и правних одношаја. Једино би могла послужити у овом случају као предмет преваре, и то према опт. Живку, као повериоцу; али овде се то дело не извиђа, нити има тужбе за то. „Нипрема оиш. ТерзиЈ+у у овом случају неможебити кажњивог дела за којс се оптужује, с тога што је он као ненадлежно лице потврдио невредећу исправу и с тога према њему она, као невредећа не може бити предмет преваре, зашто га нико и не тужи. „А и кад би се баш утврдило дело за које се оптужује, или кад би био тужен за дело преваре, ипак не би му се могло судити за то -дело зато, што је раније дело, за које је већ осуђен, веће и од дела за које се оптужује и од дела преваре, закоје би се могао судити, кад би било тужбе и кад би било ово веће од ранијег дела, — и зато, по §. 70. а. крив. зак не може се осудити. „ Лрема оиш. Сшанку Баби&у тако исто не може битидела у овом случају, јер је он само написао једну невредећу исправу, која би могла бити предмет за оптужење по делу преваре, у коме би он могао одговарати као саучасник: но за такво дело нема овде тужбе нити се извиђа. „С тога је суд погрешио кад је нашао да у оваквој радњи опт. Бабића има кажњивог деда из §. 147. крив. зак." На ове примедбе првост. суд за вар. Београд писмом својим од 12. о. г. марта Бр. 5762 дао је ове против-раздоге: „Из акта чињеног ислеђења јасно се види, да је опт. Кузмановић употребио облигацију која је потврђена у канцеларији начел. ср. посавског, а по којој је дужник тужилац Павле Радовановић, за суму од 720 дин. са 12% инт. од 1. новем. 1891. Ову облигацију као пуноважну јавну исправу опт. Кузмановић употребио је код првост. београд. суда окр. подунавског тражећи пнтабулацију на непокретно имање дужника Павла, што М У Ј е °УД и одобрио. Међу тим иелођењем је утврђено, да је ова облигација лажна. Према томе, по мишљењу овога суда, наводи поменутих примедаба, као да је ова облигација невредећа зато, што јепотврђена од стране ненаддежног дица — опт. Терзића као порезника, неумесни су. У овом случају без вредности је то, да ли је потврду ове облигације извршило ненадлежно лице, већ је од пресудног значаја то, што се поменута облигација, коју је опт. Кузмановић употребио, појављује као лажна у свој це-