Бранич

стр. 280.

б р а н и ч

број 6.

„Наш законодавац је дело два пут наплате дуга уврстио у главу XXV. крив. зак. као превару, што се види из §. 253. крив. зак. А за појам дела два пут наплате дуга, као преваре из §. 253. т. 4. крив. зак., тражи се: да се ко у иреварној акорисшољубивој намери са знањем а неправедно користи, и по иснрави, коју је наплатио једном, ипак тражио да наплати, као и да се лажним представљањем или изопачавањем и прикривањем истине користи, а другог оштети. Овде ничим није утврђено оваква кажњива намера (с1о1иа) опт. Живка ; но шта више актима ислеђења тврди се обратно, да је наплата дуга од дужника, односно тужитеља Јованг Радосављевића, тражена једино грешком ииз заборава, да је дата отплата; тако: кад опт. Живко зна, да је примао отплате и увек давао уредне признанице.и за доказ тога стоје јавне исправе, била би од њега крајња бесмислица, да намерно и са знањем тражи понова наплату тога дуга. У прилог овоме иде нарочито и сама изјава тужитеља Јована, који вели, да, кад је отишао у дућан оптуженог Живка и казао му за ово поново тражење дуга „он је онда, пошто је и сам видео, да ми тражи два пут наплату дуга" — одустао и вратио му облигацију, члме се констатује обична, очигледна грешка а уједно воља и пристанак за исправку такве грешке и непажње. Сам долазак тужиочев опт. Живку, узајамни пристанак на обрачун и коначно квитирање овога дуга, — доказ је такођер о случајној грешци и мирољубивом споразуму, а никако о каквој преварној и злој намери. Кад се све ово доведе у везу са тим околностима : да је опт. Живко имућног стања, да има велики број облигација и исправа, те да је појмљива грешка о забелешци положених отплата, и најзад незнатна сума према његовом имовном стању, за коју се оптужује, — јасно се даје закључитн, да је ово дело потекло од случајне грешке и заборавности, и према томе, да овом оптужењу не достаје најбитнији елеменат: иреварна намера и знање, да два пут наплаћује дуг овај, па с тога овде нема кажњивог дела из тач. 4. §. 253. крив. зак." На ове примедбе I. одељ. Касац Суда, првост. суд за вар. Београд дао је писмом својим од 12. марта о.г. Бр. 5762 ове против-разлоге: „Кад је ислеђењем потпуно утврђено, да је опт. Живко дуг што му је дуговао Јован Радосављевић из В. Иванче једном