Бранич

број 6.

бранич

стр. 281.

већ потпуно напдатио, тражио преко првост. подунавског суда понова да наплати од дужника на основу облигације, која је код њега остала неуништена, и по његовом тражењу суд осудио дужника на плаћање, онда се никако не може узети друкчије, већ да је у овом случају испуњено све оно што се за појам постојања пом. дела тражи. Дакле, кажњива намера опт. Живка јасно се обелодањује у самом том ®акту, што је једном већ наплаћени дуг понова тражио код суда да наплати. У осталом за дела ове врсте према њиховој природи, и не може се друкчије изводити намера оптуженога, већ једино из тога, што тражи наплату једног већ исплаћеног дуга. Када би се усвојило мишљење у том погледу изнето у примедбама, које се оснива на грешкама и забораву оптужених, онда ни у једном једином случају не би могао предсудом одговарати задела овакве природе, јер би се сваки оптужени одговарао на грешку и заборав. „У, овом случају не може се узети као погрешка или заборав од стране оптуженога тим пре, што овде није случај, да је нешто на име отплате дуга дато, па при тражењу наплате целокупне суме ово изгубљено из вида, већ је овде случај тражењанаплате једнога дуга, који јеједном већ потпуно исплаћен. „Она околност што се у иримедбама наводи као у прилог тога, да опт. Живко није имао кажњиве намере зато, што и сам тужитељ Јован вели, да му је оптужени Живко вратио облигацију и одустао од тражења наплате, када мује овај објаснио, да му наплату тражи по други пут, — суд сматра да не може слу жити та околност у прилог опт. Живка с тога, што би свако његово порицање у погледу постојања овога дела било без вредности и бесмислено, пошто би се јасно и одређено утврђивало противно његовом казивању, актима и јавним исправама. „Тако исто не иде у прилог опт. Живка и оно, што је сам тужилац дошао код њега ради обрачуна по овом дуговању. „Суд не узима ово као доказ о случајној погрешци оптуженога и мирољубивом споразуму, већ на против сматра да је опт. Живко тиме ишао, да своју кривицу уништи и по овом делу истрагу осујети, што се поред остадог утврђује ире®ератом^полиц. писара од 29. децем. 1898. Бр. 77." Касациони Суд у општој седници својој од 13. марта о. г. Бр. 2352 донео јд одлуку: да су примедбе I. одељ. Касац. Суда од 8 марта о. г. Бр. 2081 на закону основане, а да противразлози првост. суда не стоје. Саопштио Марно Н. Новакови& прав.-практ. првост. суда ва вар. Београд.