Бранич

16*

ВРОЈ 6.

Б Р А Н И Ч

стр. 243.

Не само да је незавлсност судска неопходна, него је још поред тога сама зависност судова — која јој се на супрот ставља — непотребна. Дужност судије и дужност административнога чиновника битно се међу собом разликују. Судија примењује закон само у прилици спора; изваи тога случаја он не дејствује; док административни чиновник примењује законе свога подручја властитом иницијативом. Административни чиновници су нотчињени органи централне управе која диригује целокупно кретање државе. Они се, дакле, у примени закона јављају као извршиоци оних погледа и назора које та управа има о државннм пословима, и њихова је дужност да раде у духу правца који управна власт тим пословима жели дати. Кад је административна власт такве природе, онда је разумљиво да њени органи не могу бити у независвом положају насирам централне управе; иначе би се ова, у управљању државним механизмом, сваки час сударала са самовољом нижих чиновника или са њиховим специјалним погледнма о појединим јавним пословима, а то би, на сваки начин, било од осетне штете по правилан развој државнога живота. „Разлози, као што каже Утеп, који говоре у корист судске непокретности и јаки су и десизивни. Али, код других служби оиа би била без циља, а често и опасна. Држава не треба себе да ограничава, ако то не заповедају неодољиве консидерације. Истина, право безусловног отпуштања чиновника може бити вршено пристрасно и неразмишљено; али између интереса чиновника који би био предмет какве неправичне мере и интереса јавне службе не треба се колебати. Нужна слобода уиравне власти не може да се измири са једним режимом који јој не би давао довољно ауторитета над органима који је помажу." 1 ) Сасвим је друкчија дужност судије. Он има да примени закон на конкретне случајеве, има само да у закону нађе параграФе који их регулишу. 2 ) При таком стању ствари не види се у чему би независност судска могла да отежа рад управне власти и, следствено, не појима се потреба да се и судови ставе тој власти у службу, а да и не узимамо у рачун колико би такав

!) Утеп, ор. сК. р. 262 е! 263. 2 ) Вапбгу-Баеапипегхе, ор. сН. {. I. р. 45.