Бранич

стр. 244.

бранич

врој 6.

систем био опасан по права појединаца. Лично незаинтересоване, спремне у питањнма своје струке, судије ће и хтети и умети спорове расправљати онако како то закон и правичност захтевају, а свако мешање управне властп у судске послове могло би само одвести ка неправедним и незаконитим одлукама и изазвати код појединаца сумњу у непристрасност судија и тиме њихов ауторитет поколебати. ■* * * Примедбе које би се могле упутити на адресу судске независности на сваки начин имају неке тежине, али ипак нису ни издалека тако јаке да би нас могле разуверити о неопходности ове установе. Што би се дало, у овом реду мисли, навести, то је да се системом независности судској власти ствара у држави изузетан положај. Независност, како је она данас уређена у земљама са уставима искрено демократским, личи много на неодговорност. Међутим, тојеједан опште усвојен принцип да свака власт која примењује закон мора носити одговорност за свој рад Тако, ако административни чиновник, у вршењу своје дужности, учини какво кажњиво дело или нечије право повреди, он ће у првом случају одговарати по одредбама кривичнога закона, ,а у другом биће обавезан дати накнаду оштећеном појединцу. Ово нису једини случаји у којима одговорност административнога чиновника може бити ангажована. Могуће је да чиновник повреди закон, па да опет у његовој радњи нема елемента ни за кривично дело ни за грађанску обавезу. То је онда, када рђаво закон примени, било што га није добро разумео, било хотимично, али не штетећи ничије право. У овом случају, чиновник је одговоран за рђаву примену закона својој претпостављеној власти, која га може, за казну, подврћи дисциплинарним мерама. 1 ) И не само да су нижи административни чиновници одговорни за своја званична дела, већ и највиши, министри. Хотична или нехотична повреда закона од њихове стране, њихова рђава управа држав!) Принцип одговорности чиновничке и право оштећеног поједанца на тужбу у овом с.|учају јесте уставни принцип. В. чл. 1(ј5. нашега Устава, и чл. 66. и 67. зак. о чинов. грађ. реда. В. код БагезЂе, ^ез сопаТиНопз топете$, чл. 24. белгискога устава (*. I., р. 60.); чл. 4. баварскога (X., 198.); чл. 97. прускога (I., 176.); чл, 42. саксонскога устава II., 207.,) и т. д.