Бранич

број 7.

В р А н и Ч

стр . 333.

тако и пасивиог. Кадје државни ноглавар и носилац суверености малољетан или иначе спријечен да врши своје владалачке Функције и да ради у име државе, тада врпхење права посланства припада оном лицу, или онијем лицима, која су по уставу, по органскијем законима или по специјалном закону овлашћена, да за вријеме те спријечености врше владалачку власт. Но свакојако и тај регент или регенство врше ту власт, па према томе и право посланства само на име малољетног или иначе спријеченог владаоца. Задар, марта 1899. (Свршиће се) Д-р Адевс. Љ. МзтровЉ

ИЗ СУДНИЦЕ -4* XV. Стечај се не може отворити над оном имаовином дужника земљоделца, коју му §. 471. гра^. суд. поот. штити. (Одлука оаште седнице Касац. Суда.) По тражењу повериоца С. првостепени неготински суд отворио је стечај над имовином дужника П. решењем од 24. јануара 1898. М 1168., мотивишући ово своје решење овако: „Како дужник П. није пзмирио свога повериоца С. у потраживању по ноднетим двема признаницама, нити га је обезбедио, но свом признању, а поред тога није поднео ни списак свога имања и дуговања, из кога би суд могао видети, да ли је у стању или не своје повериоце да измири, то се на захтев повериоца има по §. 4. стец. пост. отворити стециште над целокупном имаовином дужника П. Наводу заступника дужниковог, да он није трговац, већ земљоделац и да од имања има само 1 хектар и 92 ара, по поднетом уверењу општинског суда, чију је садржину оверила и надлежна полиц. власт, — дакле, да нема довољно имањапо §. 471. грађ. суд. пост., које може бити предмет задужења, односно стечајног поступања, нема места једно за то, што се из поднетих признаница види, да је дужник задужење по истима учинио као трговац а не као земљоделац, који нема права на благодејање поменутог прописа §. 471. грађ. суд. пост.; а друго за то, што и