Бранич

стр . 334.

б р а н и ч

број 7.

ако би се узело ноднето уверење као доказ о занимању дужниковом, да је земљоделац, не може се узети и као потпун доказ о означеној количини земље и имовине дужникове, јер се из уверења види, де је ово уверење издато о означеној количини земље на основу пописне књиге „Б.", а не на основу нравог и Фактичког стања и сазнавања надлежних власти о количини земље дужникове, како то захтева тач 11. правила Мин. Правде од 4. ®ебр. 1874. М 354." По жалби дужника П. овај је предмет био пред II. одељењем Касац. Суда, које је горње решење судско иримедбама својим од 9. ®ебр. 1898. Бр. 1096. поништило из р^ззлога: „Кад јенарочишту одређеном у емислу тач. 4. §. 3. стец. пост. дужник П. поднео уверење општ. суда за доказ о томе: да сем земље, колико му закон као земљоделцу штити, другог имања нема, — онда суд није могао противно §. 1. стец. пост. над дужником отворити стечај, већ, ако је посумњао у истинитост и тачност поднетог уверења, требао је по званичној дужности да прибави тачније уверење о имовном стању туженога, и повериоца, на случај одрицања навода и доказа туженога, да нема имања, као елабијег да упути на парницу." На основу §.333. грађ. суд. ност. првостепени је суд усвојио ове примедбе и скинуо стечај са имаовине дужникове. А. СтевановиЂ. писар неготинск. нрвост. суда. XVI. И телеграФским путем може се тражити обезбе^еае, ако је у телеграму цитирана исправа. Првоетепени ћупријски суд решењем својим од 18. Јуна 1896. М 15264 одбио је повериоца М. П. из Београда од тражене забране на покретност дужника Браће Ј. из Свилајнца зато, што није поднео никакву исправу према §. 377. грађ. судс. пост., јер протест менице са потврдом полициске власти цитиран у телеграму, којом је тражио забрану, није никаква исправа да би је суд могао ценити. По жалби повериоца, Касациони Суд примедбама својим од 12. Јула 1896. М 6655 уништио је решење судско са ових разлога: „Кад се из поднесене депеше, која у овом случају акт забране замењује, види, да је препис менице, на основу које се