Бранич

схр . 392.

бранич

врој 9.

ОПЕТ 0 §-у 333. ГРАЂ. СУДС. ПОСТУПКА 8с1ге 1е§ез поп ез4 тегћа еагиш 4епеге, зеЛ У1т ае ро1;еа(:а4ет. Т'г. 17. Т)е 1едГЂиа 1, 3. У „Браничу", бр. 5. за ову годину, изнео сам један случај, из кога се, по моме немеродавном мишљењу, види : да једна погрешка није могла бити исправљена, само зато, што је предмет расправљен решењем, а §. 333. грађ. суд. пост. не допушта ни у ком случају нижем суду, да даје против-разлоге на примедбе Одељења Касационог Суда, које су учињене на решење нижег суда, које се тиче дивилне продедуре. Нека ми је дозвољено, да поводом тога, овде о том питању још коју проговорим. У §. 279. крив. суд. пост. законодавац је поставио правило : да је нижи суд у свима кривичним процесима, био о.ч расправљен иресудом или решењем и без обзира односили се одлука на главну или сиоредну сшвар дела, овлашћен, да на примедбе Оделења Касационог Суда, даде у виду писма, против разлоге, кад год „нижи суд буде имао разлога остати при првашњем свом решењу или пресуди", као што се у закону каже. На против у §. 333. грађ. суд. пост., законодавац је поставио норму: да нижи суд ни у ком случају не може давати против-разлоге на примедбе Оделења Касационог Суда, ако је цивилни предмет расправљен решењем, па било да се то решење односи на главну или сиоредну сшвар предмета, који се расправља. Да видимо у кратко, зашто је законодавац у кривичним делима дозволио против-разлоге у сваком случају, а по грађанским предметима то право нижих судова ограничио само на предмете расправљене иресудом. Нема сумње, да је законодавац имао на уму тежак положај окривљенога у кривичном процесу, као и то да се у кривичном процесу тражи машеријална исшина, као што се то обично у актима а и у теорији, каже, па да му је то и био главни мотив, те је дозволио да се исцрпе сва средства и од стране суда,. ради проналаска исшине, па дакле, да је зато и усвојио принцип, да се могу у сваком случају кривичног суђења дати против-разлози и тако, да о спорном предмету међу су-