Бранич

врој 9.

бранич

стр . 391.

Ми имамо саопштења из девет немачких држава, из Пруске, Баварске, Саксоније, Виртемберга, Бадена, Хесена, Мекленбург-Шверина, Олденбурга и Елсас-Лотарингије. У главноме ова је система примењивана на малолетнике, али нису искључени ни други. Наређења појединих држава доста се разликују. Тако је у Пруској, Мекленбургу и Елсас-Лотарингији правило, да не сме бити већа него шестомесечна казна затвора, а у Баварској, Виртембергу и Бадену ограниченаје на три месеца. Тако постоје разлике и у трајању опита. Укупни број свију одложених извршења износи до 1. децембра 1898. год. 15063, од кога броја падају преко две трећине на Пруску. При томе је врло значајно, да статистика, у колико у опште даје упознати развиће ове установе, показује опадање њене примене, н.п. у Пруској од 3652 случајева у год. 1896. на 3005 од 1. Јануара до 1. децембра 1898.; у Саксонији од 263 на 192, у Виртембершкој од 244 на 148 у истој периоди. Истина краткоћа посматрања не дозвољава са свим поуздану оцену. Али толико се може за сада констатовати: 1. да се отлагање казне примењује само код казне затвора а не, као у претераној мери у Белгији, и код новчаних казна; 2. да је број случајева, као и у Енглеској, умерен; 3. да је опозивање (праштања казне) много чешће него у Белгији. Пошто се у Немачкој условно помиловање не врши лакоумније него условна осуда у Белгији, то наведене околности не доказују неуспех административне ФОрме, него се њима на против доказује, да се дотична установа врши у Белгији сасвим шаблонски. Истина прикупљени материјал показује, да се при преступима мало примењује условно помиловање. Али то баш показује да постоје практичне сумње против целе системе. По свему наведеноме проФ. Бг Вах мисли, да се са установом условне осуде не треба журити, него шта више, да јој треба дати снажног отпора. М. 0. м.