Бранич
стр. 890.
бра1ич
број 9.
стити не због прошлости, него због будућег живота. Личност, животни односи, начин и побуде дела и т. д. указују на користност ове мере. С тога наступа одлагање извршења, а по истеку опита и само праштање. Аналогон тога ми знамо у привременом отпуштању. Са гледишта организаторског, то се може узети као акат правосуђа или администрације (помиловања). У Немачкој се покушало са овим последњим, а он има своје добре и хрђаве стране. Не само што је он за покушај ове реФорме најзгоднији, него је и најподобнији, да се примени на поједине случајеве, те с тога ће се питање о коначном праштању казне развијати стварније и много мање Формалније, него досадашњи правни систем. По томе систему, бар по белгијском шаблону, условна осуда у ствари није ништа друго, него суспензивна условна осуда. Казна се Фактички изриче за случај, ако за време опита не наступи нова осуда. Ако се ово догоди, онда тек наступа постојање прве осуде. Резолутивни вид израза покрива ФОрмалистичну природу ове системе. Потпуно се оправдава, да осуда, задржана од извршења, може бити потпуно уништена, ако то буде изазвано новим Фактима. Томе одговара административна система. Напротив не да се порећи, да се она не може дуго одржати. Ако се хоће условно праштање казне, онда ће се то морати поверити судовима, који ће решавати, да ли треба да наступи одлагање казне. Јер, ако се ова система уведе као општа, онда ће њоме свакојако наступити нека повреда постојећег правног поретка. Тако разгранато право помиловања, било би права кабинетска правда. Друго је питање, да ли ће се опозивање уступити судовима или извршним властима. Могло би се то право дати највишој земаљској надзорној судској власти. То би с тога врло добро било, што опозивање не би било везано само Формално за извесна кажњива дела, него и за друге претпоставке условне осуде, н.п. за добро владање ит.д. Административно опозивање казне не би било повреда правосуђа, јер би се њоме извршила само досуђена извршна казна. И само тако се може истински остварити идеја ове установе. IV. Вели се, да је административна система за време са њоме учињеног покушаја показала потпун неуспех. Међутим то тврђење није оправдано.