Бранич

28*

број 10.

б р а н и ч

стр . 435.

вити ни ми ни иотомци наши от рода в род, њихова ради сиасенија и будушче науке." Очекивани уговор закључен је у Свиштову, 4. Августа 1791. године. Вг. Куниберт вели, да је тада била згодна прилика за Аустрију, да се заузме за Србију, и тим начином да стече право на протекцнју, какву је доцније прибавила Русија уговорима букурешким и акерманским. Али то Аустрија не учини. Ни молбе ни претље српског народа нису ништа помогле. Она се задовољи само уговореном амнестијом за усташе из Црне Горе, Босне, Влашке и Молдавије, који су јој у овом рату помагали. Још изради забрану, да Турска не дозволи јаничарима и башама борављење у београдском пашалуку, због опасности по мир и поредак у њеним покрајинама, од честих побуна у суседству. 0 Србији, која је листом пристала уз Немце, као њен савезник, нема у уговору ни помена. Ову неблагодарност Аустрије према српском народу, сматрају државници као велику погрешку у њеној спољној политици, и правдају је само њеном слабошћу. То време и сама је била растрзана унутарњим раздором и несугласицама. Осем тога и Прајска је суревњиво мотрила на сваки њен утицај и ојачање ван граница. У истом месецу обзнањено је у Београду, да је Србија уступљена Турцима до Дунава и Саве. Аустријске власти добију налог за предају градова и повратак војске. И големо и мало падне у очајање за живот и тековину. Овај постунак Аустрије, народ је примио к срцу као праву издају заједничког уговора, и као неблагодарност за учињене услуге и поднесене жртве. У писму од 26. Августа 1791. овако јадикује родољубиви троношки архимандрит: „Камо обети и услуге наше аустријском двору; толика проливена крв и губитци имања и живота! То ли су награде бедној Србији, да нас сада Турци продају и секу као марву?! Убио га Бог са кога је то! Може ли се ио всем свете игде видити таковоја неиравда"? А руком другог једног богомољца и народног мученика (Хаџи-Рувима), забележено је на једном старом осмогласнику „Немац издаде Сербију Турком." Истоветним осећајем неправде, оставио је суседну земљу