Бранич

стр. 436.

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 10.

ратник Србин, и вратио се на своје огњиште међу Турке. „Ићи ћу — рекао је Алекса Ненадовић свом генералу — од манастира до манастира, и казивати сваком калуђеру и попу, да запишу, да више никад, тко је Србин, Немцу не верује." 1 ) Напуштајући Србију, Аустријанци су наговарали народ да се сели. На томе је рађено и преко српског митрополита Грка Дионисија Поповића. Он је 17. Августа 1791. године, у саборној београдској цркви, нарочитом беседом преклињао народ, да бега преко Саве и Дунава; и прочитао је царски декрет, који гласи овако: — Оне Србе који су ради прећи, прима монарх као отац своју децу, и даје им све милости и правице, које већ уживају тамо њихова браћа, по раније објављеним привилегијама; — за четири године дана ослобођава их од свију царских дажбина; — сиромашнима, у првом реду женама деци и сакатима, даваће се на дан по две крајцаре; — ко се досели било у милитарска било у коморанска места, добиће земље, кућу, и све што му је год потребно за ужитак. За прелазак биле су одређене скеле — Шабац, Београд и Смедерево. Али српски народ не хтеде послушати. Остављен у неизвесности и очајању, ипак ни је мого да напусти своју милу постојбину и зато је турски јарам претпоставио расељењу. Порта постави за везира београдском пашалуку Ебу-Бећир-пашу, и пошаље га да прими Смедерево, Београд и Шабац. Кнезови српски поздраве га добродошлицом у Нишу. Он их прими одлично. Обећа, да ће му по султановој наредби бити једина брига, да рају задовољи уснокоји и обезбеди. Обећање је било искрено. Кнезови му се потуже на насиља Дели-Ахмета из Ћуприје, старешине јаничара, који је у аустријском рату постао паша од два туга, за заслуге у обрани Ћуприје. Паша одмах нареди да се Ахмет убије. Затим дође у Београд. Обзнани се Ферман о општој амнестији, и о томе да јаничари не смеју боравити у београдском па-

1) Мемоари прото М. Ненадовића, стр. 27.