Бранич

број 10.

БРАНИЧ

стр. 437.

шалуку. Они се разбегну куд који. Њихова имања заузме народ. У Србији завлада мир и поредак. Паша постави по кнежинама старешине од одличнијих Срба, и снабде их бератима. Прибирање порезе, разрез коначких трошкова, постављање и мењање судских и управних органа (кадија и муселима), све је то вршено договорно са кнезовима. Спахије се врате да купе главницу и своје десетке, и благо су поступале с народом. На молбу кнезова буде нарочитим Ферманом одређена стопа порезе, до 20 гроша с главе на главу. Под заштитом амнестије стане се враћати разбегли народ, и они, који су као војници у аустријским Фрајкорима добили чинове или пенсије. Поменути Алекса Ненадовић из Бранковине, бивши аустријски поручик, постане кнез у кнежини тамнавској, и важио је на том крају као најразборитији старешина. После трогодишње мудре управе, умре Бећир-паша. За везира дође Шашит-паша. У исто доба Порта промени политику према Србији. Помири се са бунтовним видинским пашом Осман-Пазвант-Оглом. Да задовољи понос правоверних мусломана, изда Ферман да се јаничари могу вратити у Србију. Понова настану насиља и нереди. Наскоро, по жалби народа, султан збаци овог везира, и постави Хаџи-МустаФу ПГиникогла, који је дотле био код везира „бина-емин" (главни надзорник државних добара). Он нареди, да се из потаје убије Кара-Осман, јаничарски баша у Београду. Виђенији јаничари разбегну се; остали се одаду мирном занимању, понајвише занатима, очекујући своје време. МустаФа-паша сдедовао је у свему примеру пок. Бећир-паше. Повери управу земље народним кнезовима. Турске власги биле су само овлашна контрола над њиховим радом. Паша се пскрзно договарао са кнезовима и очински саслушавао народне жеље. Дозволио му је да гради цркве и подиже школе. Овај периодић спокојног живота и благостања, народ је назвао „златним временом", а МустаФа-пашу прозвао је „српском мајком." То стање трајало је свега пет година. Немири у суседном видинском пашадуку, којим је после Пазвант-Огла управљао Мула-паша, пређу и на пашалук београдски. Видински јаничари, помагани разбеглим бео-