Бранич

СТР. 6.

Б Р А Н II Ч

БРОЈ 1.

не стоји у вези ни с његовим предметом: јер од субјективне оцене уетавотвораца зависи која ће се правила учиџити трајашнијим. Укратко, уставни су закони таки закони које је, у формалном смиелу, најтеже донети. Између њих и обичних закона ностоји само разлика у погледу процедуре. Али, кад се то утврди, не може се ићи даље, па прецизирати у чему се има састојати тај сложенији и носреднп.ји начин којим уставни закони постају. Међу системима усвојеним за вотирање тих закона влада највећа разноврсност, и ми ћемо се, за овај мах, ограничити да поменемо само оне који су нашим уставима били предвиђени.. Први наш Устав, Устав од 1835, дао је владалац народу: то је био октроисани Устав, али опет за то, њимеуставотворна власт није била остављена у владаочевим рукама. По чл. 140 тога Устава, Кнез, Савет и Скупштина били су надлежни да мењају Устав, а ио чл. 141 скупштинске одлуке о новим уставним члановима доносиле су се изузетном већином гласова. За издавање обичних закона, међутим, изискивала се сугласност између Кнеза и Савета. Из тога излази да су по Уставу од 1835 уставни закони имали да буду непосреднији израз народне воље него обични, и та се мисао, као што ћемо на другом месту ноказати, провлачи кроз еве наше законе и уставе. Али Устав од 1835 остао је проста жеља; он никада није био уведен у живот. То је био покушај народне владе да политичко уређење земље пропише сама, независно од Турске, која је представљала тада нашег сизерена, и Русије, која је представљала тада нашег протектора. Ну те две државе, или, како су се онда оне у званичном стилу називале, Височајши Дворови, нису нам хтели признати толико самосталности ни у нашим чисто унутрашњим стварима. Поводом Устава од 1835 поставило се питање, да ли аутономију Србије треба схватити тако широко да домаће влаети могу издавати и уставне законе, или је треба схватити тако уско да ти закони могу еамо од Височајших Дворова бити октроисани као нека врста органског статута. Питање је ово било решено на нашу штету, и као што је 1830 кнезу био послан берат из Цариграда, тако је 1838 народу био одатле лослан један хатишериф, који је имао да му служи каоУстав. По начелу на основу кога је Устав од 1838 издан, само су