Бранич

стр . 50.

б р а н и ч

број 2.

лога који би поникао у средини саме Скупштине, за њ бш важиле оне одредбе скупштинског пословника које говорео посланичким предлозима у опште (чл. 94—99). Али ако з за подношеље предлога о уставној промени нису прописане никаке нарочите формалности, оне су прописане за његово усвајање. Док се обични предлози усвајају простом већином, и док се о њима само једно закључење доноси, дотле се у погледу предлога о уставној промени изискује ,,да су дветрећине од присуствујућих чланова за предлог гласдали", као и да ,,две једно за другим следеће редовне Скупштинео томе учине сагласно закључење" (чл. 131 Устава). Израз две једно задругим следеЛе редовне Скутитине није најсрећније изабран. Могло би се мислити да је реч о двема Скупштинама из два разна избора. У ствари реч је о двама сазивима једне и исте Скупштине. У прилог овомтумачењу иде сва досадања практика. Промену Устава од 1869. решила је Народна Скупштина први пут у свом редовном сазиву за 1880, — други пут у свом редовном. еазиву за 1881. Промена данашњег Устава била је решена такође у двема редовним сазивима, за 1895. и за 1896. Та два сазива мора.ју бити ред' вна и један другом следеЛа. Први усЈгов значи да Народна Скупштина, која је закључила у свом редовном сазиву уставну промену, не би могла бити сазвана ванредно да то закључење и по други пут учини. Устав је хтео да Скупштина с таким закључењима не нагли, и за то јој је оставио време између два сазива на размишљање. Ванредни сазив може, међутим, непосредно сдедовати редовном, тако да измећу закључења донетог у редовном сазиву и оног донетог у ванредном не би често био никакав већи размак времена. — Други услов значи, да иредлог о уставној промени, који би једног еазива биск усвојен, мора првог идућег бити поновљен. У противном случају сматрало би се да је Круна или Скупштина — која већ страна узима иницијативу — од предлога одустала. Она не би имала права поновити на пр. трећег сазива један предлог који је учинила првог. Питање је сада, да ли се под двама еазивима, о којима говори чл. 131 Устава, разумеју два сазива једне исте скупштинске периоде? Претпоставимо овакав случај. Скупштиналосле евоје прве одлуке буде распуштена, или Скупштина донесе сво.ју прву одлуку свог последњег сазива. Може лш