Бранич

стр. 88.

б р а н и ч

број 2.

који је изазвао велики смеј и суда, и слушалаца. На питање председииково. од куда зна, да је Асунта проводила љубав еа Ло Форте, одговорио је овако: „Од више година водим списак свију несрећних мужева и љубазника из Петролије Сопране. У томе сппску налазп се и име пок. барона. Каеније нисам тај списак наставио, јер би због неверности своје жене морао и моје пме уписати."' Сви сведони били су подељени у две друштвено супротне групе. Они, којп су потцомагапи оптужбу, припадаху, скоро сви, образованијем сталежу. Међу њима беху судије, чиновници, жандармеријски ОФицири, велепоседиици. На против браниоци су као сведоке изводили само млађе баронове, кочијаше и простз слуге. Поред њпх и неколико свештеника, који су били у служби и под платом породице барона Згадарија и од ње зависили. Кад би когод сравичо обе групе, свакојако би сравнење испало у корист сведока оптужбе. Од још већег дејства на поротнике, био је један покушај подмићивања, који је врло неснретно испао пошто су одбране већ ночеле. 14. Јула, доставио је поротник Инверници председнику суда, да му је некн извесни Мантика, који је као поручник из војске отпуштен, а за тим се новинарством бавио, предао 5000 ®ранака, коју је еуму поротник председнику предао. Кад је лист „Персеверанца" објавио ову ствар и то се сутра дан са.знало, породпла се читава узбуна у суду. Четири браниоца одмах изјавише да неће даље да бране. Они су, рекоше, примили се одбране само са уверрњем на успех, а сада овзј иечезава. Седи проФесор Фаранда био је другог мишлења. Он рече, да ће, и ако је овај тежак удар пао на браниоце, издржати на своме месту, на је тражио да суд реши, да ли ће се услед овог догађаја претрес наставити или одложити. Њему је веома било много стало за тим, да ностигне одлагање претреса:" али суд је решио у противном емислу. Док су трајали говори о питању о одлагању, иале су од стране заступника приватне тужитељке веома сумњиве алузије. „Наша је савест чиста" рече адвокат Алтобели, упућујући свој оштар поглед на браниоце и ударајући толико гласом на реч „наша,* да га је један од браниопа баронових одмах на двобој позвао. Ми управо и немамо појма о оној множини речи и говора, коју су браниоци просули на судије, поротнике и слушаоце. Судско говорништво у Италији није само ватрено и страсно, него је и веома опширно и бсз мере у изразима и речима. Само