Бранич

Б р а н И Ч

стр . 89.

неколико њих адвоката задовољише се тиме, да својим говој )има испуне целу судску седницу; већини од њих требало је два и три дана. Говорили су више од десет, дванајест, четрнајест часова. Услед тога су одбране трајале пуне две недеље. Страсне призоре изазиваше чешће Асунта и њен син. јер се браниоци нису уздржавали да их најнемилосрдније не нападају. Напослетку свршише адвокати своје одбране ; 22. јула огласи председник да је претрес свршен. Пре подне тога дана учинио је Фаранда још последњн покушај. да спере јса барона љагу, коју му је оптужба нанела; после подне држао је председник завршни говор, који је пуна два часа трајао. За тим су стављена поротницима ова питања: Је ли Кваљијана завештање од 31. августа 1895. цело или делимично ФалсиФиковао? Је ли ово учинио у своме својству као јавни бележник? Да ли су Мизерандино и Калдарела свесно и непосредно саучествовалн нри #алзпФиковању завештања, и да ли су знали. да је ово ФалзиФиковање извршио јавни бележник у своме званичном евојству ? Поротницима није требало ни пола часа, да утврде свој одговор. Они се вратише у судницу и председник поротника изјави, да су оптужени криви по свима питањима. На основу ове изјаве поротника суд је одмах донео пресуду, којом је осудпо Кваљијану на 10 година и друга оба оптужена на 6 годииа и 8 месеца робије. Уједно је пресуђено, да се лажни тестамент ништи и досуђено је тужилачкој чрани накнада од 30.000 *ранака. Слушаони изјавнше своје допадање пљескањем и радосним узвицима, који су прелазили све границе обичног одобравања, тако, да пред"едник ннје био у стању да утиша масу. Кад је Асунта са својим сином села у кола, народ ју је дочекао са пљескањем руку и најрадоснијим усклицима. Тако се свршнла ова судска драма, која је изазвала толико узбуђење у целој земљи. Завеса је пала. правда је задовољена. Али парница, и ако је повољно решена за Асунту, оставила.је нерешено једно питање. Шта је са оптужена четири барона? Они су прави кривци, они су покретачи злочина, за које су бележник и управннци у баронској служби отишли на робију. Пресудом миданског суда и они су морално осуђени. Да ли ће се талијанске вдасти сад мадо више потрудити, да изврше судско решење и наредбу о њиховом притвору? Или да ли ће се за ову племениту господу и даље тврдити, да се не зна где су? Зар није то питање части за талијанско право-