Бранич

стр. 90

б р а н и ч

боо.т 2.

суђе, да их нронађе и да своме народу и страноме свету даде доказа, да положај и богаство ве штите злочвнце? Баш за Сицилију и њено жалосно правно стање био би потребан овако узвишен пример грађанске равноправности. Жена из народа добила је у Милану на суду своје право сада бж н горди барони требали да добију оно што су заслужили. м. с. м.

КЊШШЖВНИ ПРЕГЛЕД Нова Збирка начелних одлука одељења и оиштих седница Касационог Суда. Скуиио и уредио Ст: МаксимовиЛ. IV. Завршна књига. Пожаревац. 1899. Штамиаргја Ђорђа НаумовиИа. Цена 2 динара. I. Поред све своје тежње да предвиди и тачно регулише све случајеве који се у практици могу појавити и датако онемогуКи зрбитрарно тумачење, законодавац ипак нам пружа дела која су често пута далеко од тога да одговарају његовој тежњи. Његова властита не савршеност не може а да се у његовим делима не испољи. Овде се истиче корист коју нам даје судска власт. Ова је нужна носледица те несавршености у законима. Иначе, установа њена била би непотребна. Када би законодавац успео у томе да не остави ни један случај нерешен и да га реши на начин који не би давао места аисолутно никаквој гттериретацији, онда се не би увиђала потреба од судова којима је задатак да законе интериретирају. Довољно би било имати, осим законодавне, још само једну, извршну, власт која би пој единце приморала, за случај њиховог отпора или немарности да испуне оно што им закон налаже. Али, неиотпуности, нејасности и контрадикције у законима чине нужним установу једне нарочите власти која има за дужност да законе тумачп, другим речима, да их доиуни. И тако се судска власт јавља као неопходни пратилац законодавне; њих две укупно сачињавају савршеног законодавца, бар у том смислу: да њихови узајамнн радови не остављају нерегулисан ни један однос који може да се међу