Бранич
НРОЈ 5. и б.
Б Р А Н И Ч
стр. 207.
53. 101, 103, 107, 113, 114. 116 и 1о0. Више од девет десетина Устава, дакле, примљено је без дебате, аутоматским начином. Свега један пут. кад се решавало о чл. 53. дебата је постала тако жива да се морало гласати. Иначе, Скупштина је викала: „прима ее", иди „усваја се", и тек ако би по који посланик устао да учпни каку примедбу која би обично без одјека остајала. — Одбор није био много активнији. Он је измевио ове чланове: 2, 9, 10, 32, 52, 53, 71, 72, 78, ?2, 91, 127 — свега дваеаест чланова: одбацио је један члан, а један додао. Одбацио је чл. 52. владиног предлога, који је гласио: „Народни посланици избирају се на три године". Одбору се учинио тај рок одвећ дуг, иа је тражио да се он скрати на годину дана. Да је то усвојено, ми бисмо били јамачно једини народ на свету код кога Скупштина траје само годину дана. Одбор је додао чл. 117. у садашшем Уставу: „За разбојништва, онасне крађе и паљевине завешће се постепено поротни судови, што ће се законом уредити". Карактеристичво је да је одбор сматрао за потребно само један члан да дода, и то бага овај. Неке су његове примедбе биле донекле у интересу Народног Представништва, на пр. код чл. 71., где је иокушао јасније обезбедити посланицима слободу говора, илп код чл. 53., где је одбио владин предлог да се скуиштинско часништво поставља указом. Али, друге су му примедбе биле опет сићушне, на пр. да Кнез свој одлазак из земље објављује прокламацијом (чл. 9); да саветника еме бити највише петнаест, а не седамнаест, како је Влада хтела (чл. 91); да се изреком каже, да чланови распуштене Скупштине могу бити поново изабрани (чл. 78.); да посланици полажу заклетву кад год буду изабрани. а не један пут за свагда, по првом избору (чл. 52.), и т. д. Има међу одборским примедбама и таких које су неоспорно штетне за Народно Представништво. Чл. 72. гласио је првобитно: „Чланови Скунштине пет дана пре него што је Скупштина отворена. па за време Скупштине и јоште пет пошто се седннце с^упштинске закључе, не могу бити затворени нити предани суду, осим по прбписима следећа два члана", али одбор је нашао „да би требало изоставити оних пет дана, пошто се седнице Скупштине закључе". Његова је кривица такође, што је код чл. 82.