Бранич
стр. 212.
в р а н и ч
број 5. и 6.
чио јој је тако исто буџетско право, које је она по ранијем Уставу тек у неколико имала. Поред свег тога, §гај јеУстав примљен у Великој Скупштини од 1888. без велика одушевљења. Њени су се чланови шггали: , Шта. ми, сељаци, овим Уставом добијамо? Србија је сељачка др жава, а он не говори ништа о сељаку. Што пије решено економно питање? наивно се чудио један посланик А једно свештено лице узвикнуло је: „Што није помогнута пољопривреда и еанати? Тек кад се сељаково огњиште не буде могло продати за неколико динара, влада ће се звати иарламеитарна^ Људи који су овако говорили или "нису знали шта је парламентаризам, или им није било ништа стало до њега. Оба пута, дакле, и 1869. и 1^88., Великаје Скупштина остала испод свог задатка. Она се није иоказала кадра да састави бољи Устав него влада. Она се није показала кадра ни да о њему људски дебатује. Оне беседе које су у нашим великим скупштинама говорене могле су, без икаке штете по потомства, изостати. Ако се Велика Скупштина до сада мање више увек ограничавала на то да изгласа један Јнапред спремљенп Устав, то је можда, донекле, и за то што није била способна ни за шта друго сем за гласање. Према томе кака се на послу показала, Велика Скупгг тина не изгледа једно тело које се саветује и које решава. Она изгледа једна машина за гласање. ЕВена установа код нас одговарн ономе што је на другим местима нлебисцит или реФерендум. Наполеон Ш. имао је обичај да о важнијим предметима тражи мишљеље од бирачког теда непосредно. Тај је обичај наследпо он од Нанолеона I., који га је опет био позајмио од Јакобинаца, и то је што се зове плебисцитом. У Швајцарској ооет, извесне одлуке законо,аавног тела не иостају коначнима, док их бирачко тело не освешта својим гласањем. Та практика, која је позната под именом реФерендума, разликује се од плебисцита. Док плебисцит допушта да се пред бл рачко тело- изађе с питањима која од његових представпика нису претресена, догле реФерендум ограничава задатак бирачког те га на то да прегледа оне одлуке које су његови представници донели. Али, и у једном, и у другом случају, бирачком се телу постављају питања,