Бранич
врој 5. и 6.
б р а н и ч
стр . 217.
одвајање губи сваки значај услед тога, што су то баш оне државе, чији устави не предвиђају начие своје промене. Према томе систему стоји онај други који смо ми усвојпли: да Устав не мења обична Скупштина него велика, једна Скупштина, која се не само ради уставне промене нарочита бира, него се од обичне Скупштине својим саставом разликује. У Европи такав се систем налази само још у две монархије, у Бугарској и у Грчкој. Бугарска га је, вероватно, примила од нас и од Грчке. Ова га је последња у неколико поправила, јер по чл. 107 њеног Устава, Великој Скупштини никад није допуштено мењати Устав цео, већ само од чести. Иначе републике једине том систему нагињу. Комбинован с другим системима, он је ушао у уставе неких швајцарских кантона. Али да би се видео у оној чистоћи у какој се код нас и Бугара јавља, треба отићи преко мора. У Америци постоје две републике — не више — које такође знају за уставотворну Скунштипу. Те су републике Парагвај и Салвадор. Случајно, то су најмајушније државе новога света. Ово констатовање није за нас особито ласкаво, Да наш систем одиста ваља, не бисмо ми уживали његове благодети у таком друштву као што су Буггрска, Парагвај и Салвадор. Метода коју смо ми изабрали за уставну промену довољно је компромитована тиме што се у данашњем уставном праву не јавља друкчије него као реткост, управо као изузетак. У теорији постоје таки разлози противу уставотворне Скупштине. Монтескијево начело да ни једну власт не треба оставити неограниченом, постало је основа сувремене државне организације. Свемоћност скупштинска избегава се исто тако брижљиво, као и свемоћност владаочева Држи се да се у парламенгарној влади нашла златна средина између та два деспотизма. Ту се владалац и Скуцштина ограничавају узајамно. Ниједна оддве стране не може без друге ништа, а једна с другом могу све: закон није ништа друго него ресултат њихова компромиса. Равнотежа, у којој се та два чиниоца држе, била би са свим пзлишно удешена, ако би се порец њих, или управ впше њих, нашло једно тело које би за себе потраживало ту неограничену моћ. која се није смела поверити ни владаоцу ни Скупштини